Budite svesni svoje ranjivosti
Povređeni ste, ali ne zato što ste mučenik i budući svetac, nego zato što ste ljudsko biće, koje kroz bol stiče dragocene uvide i iskustva. Sve što je juče bilo sveža rana, sutra je potencijalni biser mudrosti, ako tako postavljate stvari, ako ne kukate nad sobom i sudbinom i ne smatrate da ste poseban slučaj teškog ranjenika, kome treba amputacija. Ne, vama samo treba rehabilitacija. Da naučite ponovo da korisite obamrle, utrnule i nevoljne delove sebe. Dakle, kad sretnete neku devojku, ili se namenski sastanete sa njom, pomislite da je mnogo verovatnije da je ona doživela nešto slično kao vi, nego da nikad nije bila povređena. Ona je takođe ljudsko biće, koje uči (ili odbija da nauči svoje lekcije) na isti način kao vi. To ne znači da treba da je zaspete svojom ispovešću, upravo suprotno. Razumljivo je da imate šta da ispovedate, kao i ona. Ali baš zato, što ste oboje ranjiva, osetljiva, krhka ljudska bića, ne treba vam priča o lomljenju i povređivanju, nego nežnost, ljubaznost i pristojnost. Razgovarajte sa njom o običnim stvarima. Tako ćete se opet osetiti kao čovek koji nešto voli, a nešto ne voli, koga neke stvari zanimaju, u nešto je upućen, a nešto bi želeo da sazna i otkrije. Razgovarajte blagonaklono, budite ljubazni, primite ljubaznost sa zahvalnošću – sve je to nežnost. A nežnost leči otvorene rane i krhotine u njima pretvara u bisere mudrosti.
