Ako je voliš možda uopšte ne treba da je pustiš da ode

Nju ne zanimaju tvoji ego tripovi, nego tvoje srce, tvoja osećanja prema njoj, tvoja duša koja poznaje njenu dušu, tvoje ruke oko nje, zagrljaj u kome se oseća sigurno i voljeno, oseća da ti pripada i da ti pripadaš njoj i da nisi spreman da je pustiš, samo zato što to izgleda plemenitije i časnije, nego klečanje pred prestolom ljubavi. Savij koleno (poznato, da?) pred svojom kraljicom i moli je da prihvati tvoju službu, zakuni joj se na odanost, pređi sedam mora i gora da joj ispuniš želje i da potvrdiš svoju odanost u njenoj službi. Njen osmeh je tvoja nagrada, njena sreća je tvoja sreća – ako si stvarno takav vitez kakav zamišljaš da jesi.

Ako je voliš, možda stvarno ne treba da je pustiš, samo zato što ste ušli u loš period. Možda je to izazov kroz koji treba da prođete, ono kaljenje čelika, da bi mogao da obavlja ono čemu je namenjen. Možda ti treba da budeš taj čelik, baš onda kad je teško i kad treba izdržati.