I podelim ja svoje utiske sa Jecom, čisto da ućuti, da mi ne kvari utisak filozofijom kritike holivudske produkcije, ali Jeca je to. A ja blesav.
„Bobo, pa ti se stvarno ložiš na prototip kučke. Slatka, naivna i kao sva praznoglava, a ovamo sve ih vrti oko prsta i zavlači ih kako hoće, a tebi cure bale. Ja sam mislila da je ovo komedija, a u njoj između ostalog i karikatura muškog balavljenja nad kučkicom fanfuljicom, a ono…Auuu!“ Gledala me kao da mi je najzad postavila dijagnozu.
„Slušaj Jeco, nije to što je ona nekakav tip, nego plavuša je, ej. Fali joj malo blanša doduše, nije dovoljno bela za moj ukus, ali nadoknađuje pušikurskim ustima. Plavuša treba da deluje pornićarski i to je ono što me loži. Šta me gledaš?„Majke ti, care, a odakle ti znaš šta je blanš?“ pitala me Jeca. Stvarno, odakle znam, pomislih. Pa se prisetih svih bivših manje više plavih. Sve su se farbale. Čak su i one prirodno plave izvlačile neke plavlje nijanse. Znam i da šestoprocentni hidrogen najmanje oštećuje kosu, ali da onaj od 12 bolje izvlači boju.
Znam ja koješta nekorisno i suvišno i obično ne lajem ovoliko, ali volim kad se Jeca izbeči na mene.
Pročitajte i ovo:
Napaćeni Boban: One vaše napućene fotke
Bobane, jezik pregriz’o: Šta bismo mi bez jakih žena
Bobanova vajkanja: Gde ste domaćice?
Bobanovi pedagoški fejlovi: Vaspitavanje piletine
