Kako misliš, pa to je samo tvoj krevet?! Je l’ vidiš ženo koliki je? Krevet, mislim, hehe. Kosmodrom. Jebodrom. Kako misliš šta je onda kosmički brod? Pa evo ga, vidi koliki sam, a upravljaš džojstikom, nema da te boli glava od dugmića, hehe. Kako misliš, baš sam prost? Gde ti je bre, mašta?
Dobro, zezam se. A u svakoj šali cela istina,što rekla moja baba, a ta nije imala mnogo smisla za humor, ali smisao za realnost joj je bio odlično programiran. Navigacija bez greške. Ceo kosmos joj je bio u kuhinji i spavaćoj sobi. Šta razuman čovek da poželi više?
Dobro, ja baš možda nisam mnogo razuman, a ni mnogo čovek, ali razumem se u skidanje zvezda. Znaš kako ja to radim, a? Ne znaš? Pa prijavi se za kopilota, pa da probamo, hehe. Dobro, šalim se bre. Ali ne baš skroz.
Kad uđeš u moj kosmički brod, ja te povezem na jednu turu po kosmosu, da vidiš sama koje su ti zvezde najblistavije i koje ti se najviše sviđaju. Tvoje je samo da uživaš u pogledu i da naručiš šta odabereš. Ja pritiskam dugmiće i vozim, ti se zavališ i letiš. Pokupimo neke zvezde i vratimo se. Pa malo kasnije opet. I tako svaki put kad hoćeš. Romantičan sam, šta ću.
