Nema veze što je moja eurokrem, nešto mi baš ide voda na usta na njegov džem.
Samo, shvatao sam da su i moje cure drugim muškarcima tuđe. Video sam kako ih gledaju. Kao i ja njihove.
Nisam se često upuštao u pustošenja tuđe trpeze. Jer sam bio svestan da može da mi se desi da zateknem nezvanog gosta za svojim stolom. Naučio sam da držim apetit pod kontrolom.
Možda je nečija cura slađa, ali meni je moja draža. Ne bih da je vidim kako se mršti toliko da joj se lice zgužva do neprepoznatljivosti, pre nego što eksplodira.
A ne mogu ni da se pravim da ne razumem zašto se žene toliko ljute kad uživaš za tuđim stolom u onome što na svom ne bi ni pogledao.
Boban Boban
