Bobanu se smučilo. Jeste majke mi. Uživanje u piletini mi je dosadilo, jer je scenario uvek isti. A nisam ga ja pisao.
Sad preferiram dame. Pored nekih od njih i sam se osećam kao piletina. A to je uzbudljivo osećanje. Bio sam počeo sebe da doživljavam kao čika Bobana. A sad kad stavim neku tetu na krilo, ona se ne gnjezdi kao kokoška na jajima, da vidi koliko može da me naloži, nego me otkopča i opkorači, a ja sam spreman one sekunde kad shvatim da uopšte nije ni imala gaćice. I samo se prepustim. Teta me još i nahrani, pre nego što me pošalje kući, jer joj dete stiže iz škole.
Dame ne gube vreme. Prevazišle su sve gluposti još dok sam ja maštao o glupostima. U njih imam poverenja. Nema zavlačenja. Ako moje usluge više nisu potrebne, biću ljubazno otpraćen i možda preporučen prijateljici. Bez emotivnih ispada, bez bezobrazluka, sve fino, razumno, otvoreno i kolegijalno.
Nema tu pedagoškog rada, ne osećam se kao da me vaspitavaju. Mada, dešava se da se osećam kao na obuci.
Naročito kad mi kaže sad se svuci. I pusti mene.
Boban Boban
