Dr. S.K.P: “Nego šta, Evropa, pa su i žene evropske. Vidi momče, Srbija je cela histerična, pa i žene. Još nisu shvatile razmere patrijarhata, a instant-emancipovane “Seksom i gradom”, to je stvorilo bućkuriš u njihovoj glavi. A u jevropi, to je malo drugačije. Recimo, u celom svetu, žena kad napuni 30 godina postane moćna. Shvati da nije sramota seksati se, ali ne odaje se seksu droljasto, već damski. Shvate da mogu sve i kreću hrabro napred. U Srbiji do 30 i nekako, a kako pređu tu cifru samo se izlinjaju od straha i histerije. Ili tripuju da se udaju i rode decu ili tripuju što to nemaju ili ako i neće brak i porodicu opet se tripuju na to što neće. Dakle, nema normalnih žena tvojih godina u Srbiji. Ili histerija ili hipsteraj – hipsterija?”
N.N: “Jao, doktore, tu ste u pravu…”
Dr. S.K.P: “Vidi, nije da Evropljanke nemaju strahove. Ali Srpkinje imaju jedan tzv. koštani strah, onaj koji im je usađen do koske. A to je STRAH OD SVEGA, a ponajviše od onoga što NISU URADILE. To je hipertrofija straha od majki i očeva, strah od društva i nekakve zamišljene trke koju trkaju. Nije lako biti žena u Srbiji. Ako i uspeš da se odbraniš od strahova i napada društva na tebe kao pojedinca, odjednom ti cilj neprimetno postaje da se osvetiš. Svima. Ne zna se zašto. Tačnije, svima redom. Pogledaj samo statuse i objave naprednih Srpkinja. To je sve puno gneva i osvete. Da ih pitaš prema kome, ne bi znale da ti odgovore. Recimo, omiljeni sport je da u inat mužu prave od dece debile. Vidiš, u Evropi se ljudi uglavnom bave poslom. Isti su kao i mi. Vole kobasicu, prde i podriguju. Ali pate od običnih ljudskih strahova. Uglavnom skoncentrisanih na poslu. Kad dođeš kući uglavnom si mrtav, kao prebijen, ali nisi prestrašen. Kod nas niko u suštini ništa ne radi, strah je jedina zanimacija. Ne radi se tu o emancipaciji. Moj ujak, na primer, oženjen je Afrikankom. Ona je došla iz jednog sela i samo bi da se uda i da joj se dopusti da mužu kuva i pere i da mu bude umiljata i omiljena. I tačka. Nema dalje. Harmonija jednostavnosti. Vidiš, Srpkinje se nisu odrekle šake. To je problem. One bi to isto što i ova cura iz Afrike, ali da im se zauzvrat dopusti da budu besne.”
N.N: “Znači imam sreće što sam rođen sa penisom?”
Dr. S.K.P: “Pa, nisi se baš mnogo usrećio, s obzirom da dolaziš iz Srbije. Od srpskog muškarca se očekuje sve. Da bude gej, mačo, demokrata, radikal, političar, biznismen, moćan, nežan, pametan, bogat, strpljiv, glup, uporan, a u stvari jedina poruka je – boli te patka, nemoj ništa ni da radiš, samo mlati udom u kome god pravcu oćeš. Mi smo jedina zemlja u kojoj je mačizam politički pravac…
Nastaviće se…
