Da li ste znali da je emocionalna ranjivost kod muškarca ženama privlačnija od svih drugih osobina koje bi mogle da vam padnu na pamet?
Najnovije istraživanje ne ostavlja mesto skeptičnosti – 61 posto učesnica u anketi smatra da je emocionalna ranjivost najpoželjnija osobina koju muškarac, sa kojim bi želele da budu u vezi, treba da ima. Kada se muškarci oglašavaju na društvenim mrežama postovima tipa „samo dobra muzika, kafa bez šećera i terapija“ ili „moj terapeut smatra da sam spreman za pravi odnos“ to odjekuje kao vrhunska reklama!
Iako biste mogli da pomislite sasvim suprotno, da vaše priznanje da imate problema i da vam je potrebna pomoć znači da ste slabi, nestabilni, nesposobni, žene to percepiraju drugačije. I znate šta? Njihova percepcija je verovatno ispravna.
One znaju da je to najhrabrija stvar koju ste uradili u životu i da je priznanje tog čina još veća hrabrost i vide u vama više od potencijala da učinite nešto za sebe i postanete najbolja verzija sebe. One vide da vi to zaista i činite.
Naviknute da budu etiketirane kao slabe, suviše emotivne i preosetljive, žene znaju koliko je to pogrešno. One su svesne svoje snage, koja počiva na istinitosti i realnosti – stvari su kakve jesu i kad su tužne i strašne, onda smo tužni i plašimo se, a ponekad smo i očajni i izgubljeni. I niko neće doći da nas spase, ako sami ne potražimo spas, ako ne uključimo alarm i ako ne prihvatimo ruku koja nam se pruža. I one imaju previše ovakvih iskustava sa muškarcima, uverenim da je emocionalna ranjivost rezervisana za ženski svet i da oni moraju biti čvrsti, pa tako čvrsti pucaju na komade, ne prepoznajući nijedan gradivni kvalitet emocija. A one nas povezuju, daju nam bitne informacije o nama samima i pokazuju nam u kom pravcu treba da tragamo za uzrocima svojih problema. Pomažu nam da se razvijamo, kada naučimo njima da upravljamo – a to se uči na terapiji.
Ukratko, tako to žene vide i cene hrabrost muškaraca da budu ranjivi. To je poželjno i seksi i čak važnije od fizičke privlačnosti ili finansijske stabilnosti. Prema istraživanju, 65 procenata žena smatra da je privlačno kada muškarci govore o svojim osećanjima na prvom sastanku, 84 procenta veruje da je to „zelena zastavica“ koja ukazuje na otvorenost i dobru komunikaciju, a 63 procenta ispitanica voli kada potencijalni partner otvoreno govori o svojim nadama i strahovima u vezi, na prvom sastanku.
Pročitajte i ovo: Kako potiskivanje osećanja muškarcima nanosi emocionalnu štetu
Poenta je u tome da su muškarci koji idu na terapiju otvoreniji u vezi sa svojim dubokim, mračnim osećanjima i da je to izuzetno privlačno.
Međutim, isto istraživanje utvrdilo je da, iako muškarci cene kada su žene otvorene i emocionalno ranjive, 75 posto njih nije spremno da pokaže svoju ranjivost (pokazuje je retko ili nikada) na prvom sastanku, jer ih brine da bi to ostavilo loš utisak. Samo 33 procenta muškaraca će verovatno podeliti svoje nade i strahove u vezi, na prvom sastanku.
Nespremnost da se pokaže otvorenost i emocionalna ranjivost, može se pripisati normativnim rodnim ulogama, smatraju terapeuti. Muškarci su naučeni da se sve emocije osim besa pokazivanje slabosti, dok žene znaju da je bes isto što i bespomoćnost. Mnogi muškarci su emocionalno sputani još u detinjstvu, primajući poruke da treba da „budu muškarci“ i da pokazuju samo snagu, a da su univerzalne emocije koje dele svi ljudi na svetu – tuga, strah, razočaranje, ljubomora, krivica – sramotne i da ih ne treba izražavati, pa čak ni doživljavati. Kao rezultat toga, ove emocije se pogrešno izražavaju kao bes, ili se muškarci odsecaju od svojih osećanja i zatvaraju i umrtvljuju kako ne bi ostavili prostora za emocionalnu ranjivost.
Ali, kada muškarci reše da krenu na terapiju i otovoreni su u vezi sa tim iskustvom pokazuju pozitivan pomak u komunikaciji sa sobom i sa drugima. Muškarci koji idu na terapiju sugerišu da su otvoreni za sopstvene emocije i da mogu iskreno da komuniciraju, identifikujući i izražavajući ono što doživljavaju.
Kada su muškarci spremni da budu emocionalno ranjivi sa ženama i one se osećaju mnogo prijatnije zbog svoje otvorenosti i ranjivosti. One žele da podele svoja osećanja sa ljudskim bićima, koja ih razumeju i uzvraćaju im, a ne da se obraćaju njhovim emocionalnim zidovima i blokadama.
Žene komentarišu da se sa muškarcima koji idu na terapiju može bolje i dublje razgovarati, da imaju bolji osećaj sebe i da su često sigurniji i samouvereniji od onih koje potiskuju svoja osećanja. I smatraju tu vrstu hrabrosti veoma privlačnom kod potencijalnih partnera. To je odličan znak da neko ulaže u svoje mentalno zdravlje i svoju budućnost.
Pročitajte i ovo: Detoksikacija muževnosti – zašto svaki muškarac treba ozbiljno da razmisli o terapiji
Naslovna fotografija: pexels.com
Đorđe Đoković
