Kad voliš jednu ženu ne vadiš ga iz gaća pred nekom drugom

Kad jebeš drugu ženu, onu koja nije tvoja, koja te privlači samo seksualno i samo zato što je neka druga, a ne ona koju poznaješ i na koju si navikao, dakle, neistražena teritorija, izazov, avantura (i ostali glupi razlozi) kako je tretiraš? Tu drugu? Kao komad pičke za tvoju razonodu? Sumnjam da si u stanju da tako tretiraš ženu, kad već imaš posvećenu vezu (iz koje, eto moraš da napraviš izlet). Možda misliš da možeš tako, kao pećinac i primitivac, ali kad to stvarno uradiš, otkrićeš da ne možeš. Osećaćeš krivicu iz više razloga – prema svojoj devojci, jer si je izneverio. Prema drugoj ženi, jer si pokušao da je upotrebiš, a nisi mogao da ne primetiš njene ostale kvalitete i sa njom si uspostavio komunikaciju (na koju si navikao u vezi) i otkrio da je ona osoba dostojna pažnje i poštovanja (svaka je) i ona ti se sviđa. I šta ćeš sad? Kako da se vratiš emotivno i telesno u vezu koju imaš, kako da očekuješ da tvoja devojka to razume, prihvati, oprosti? Kako sam sebi to sve da objasniš? Zamisli da se tvoja devojka našla u toj situaciji – da je krenula u „samo seks“ i završila sa osećanjem da te je izdala, jer je „samo seks“ urbani mit, osmišljen kao opravdanje nagonima i popuštanju izazovima.

Kad voliš jednu ženu, ne jebeš druge. Tačka. Izboriš se sa svojom zverskom (muškom) prirodom i odabereš da ne povrediš onu koju voliš, da opravdaš njeno poverenja, da je zaštitiš od svojih mačo-tripova ili šta god bilo to zbog čega želiš da kresneš neku drugu. Jer si čovek. I jer tvoja žena smatra da si njen čovek i jer ne želiš da bude drugačije. To je snaga, hrabrost i poštenje. Sve ostalo je slabost, glupost, nedostatak svesti o tome šta ti je najvažnije, nepoštovanje ljubavi i pripadnosti. Pa ti vidi. Ili jesi ili nisi – čovek. U ovom kontekstu, biti čovek ne znači imati opravdanja za sva ljudska sranja, nego biti svestan, prisutan i odgovoran.