Ženama nije važno zbog čega si ti samouveren i odakle dolazi tvoje samopouzdanje. One će ga videti, osetiti, doživeti, a i ako otkriju da se ispod fasade samopouzdanja kriju slabosti i nesigurnosti, neće biti previše razočarane, jer to je očekivano i ljudski. Niko nije uvek sto posto samouveren i svakome je dozvoljeno da se koleba i bori sa svojim slabostima. Ženama je najvažnije kako se ponašaš i to, pre svega, kako se ponašaš prema njima. Ako si prema njoj fini, prijatan, pristojan, ali i odlučan, samouveren i spreman da uzmeš ono što hoćeš, pa čak i ako si malo bezobrazan (ali nimalo nasilan pri tom), ona će smatrati da si šarmantan, upečatljiv, neodoljiv i ceniće te u odnosu na to. Ako dobro igraš ulogu samouverenog muškarca, to je tvoja prirodna uloga, način na koji si naučio i navikao da se ponašaš – da uvek budeš svestan (naročito u odnosu sa ženama) da si muško i da se od tebe ako ne otvoreno i svesno, a ono nesvesno, očekuje da to pokažeš u svom stavu i ophođenju.
Ima uspešnih i stabilnih muškaraca, koji ne umeju da se reklamiraju i ne ostavljaju utisak samopouzdanih i muževnih likova, pa ih žene slabo primećuju. A ima i onih koji imaju pogrešne stavove i pogrešne načine, ali su toliko samouvereni, toliko ubedljivi i autentični u svojim stavovima i ponašanju, da se prosto nameću i žene ih zapažaju. Nije fer, ali je tako. To je možda neki zaostatak iz pećine i možda deluje na nekom sasvim primitvnom nivou, ali taj nivo nikako ne treba zanemariti, naprotiv, treba ga uvažiti i uzeti u obzir.
