Cilj postavljanja ovih pitanja nije da otkrijete odgovore – mada ćete neke pogoditi intuitivno – već da se uživite, da podsetite sebe na to da je žena koju posmatrate i odlučujete da joj priđete, kompleksna, specifična, sa svojim rezonom, strahovima i nadama, radostima i tugama i da prilazeći njoj, pristupate celom tom osetljivom paketu. To je pripremanje terena u sopstvenom umu za ukazivanje pažnje i poštovanja jednoj osobi, svemu što ona jeste, vežbanje svesnosti o tome da žena nije objekat interesovanja – čak i kad jeste – već neko ko će na neki način odgovoriti na vaše interesovanje, a taj način je umnogome određen onim što ona ima u svom ženskom iskustvu i strukturi.
Način da razvijete interesovanje i da naučite da ga pokažete – jer to će vas izdvojiti iz gomile onih koji prilaze koristeći iste fraze, hrabreći se i glumeći samopouzdanje, bez pravog osećaja, pa čak i usko usmerenog interesovanja, za koje smatraju da je kompliment, a zapravo je uvredljivo. Vežbajte da pristupate ženama sa zanimanjem i razumevanjem.
Žene to stalno rade. Mnogo se trude da razumeju muškarce. Čitaju gomile ovakvih tekstova, kupuju knjige koje govore o muško-ženskim odnosima. Razgovaraju sa svojim prijateljicama, razmenjuju iskustva i trude se da shvate šta muškarci misle, žele i osećaju i načine na koje to iskazuju (ili kriju). One nisu baš sjajne u tome. A niste ni vi. Ali, ukoliko se ona potrudi i vi se potrudite, srešćete se na pola puta – i to je dovoljno.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
