U srži muškog bića nalazi se želja za slobodom. Neukrotiv, primitivan instinkt da ostane pokretan, nesputan, u akciji, u lovu. Ta žudnja za slobodom direktno je povezana sa strahom da će biti zarobljeni, da će postati plen, da će biti sputani, u kavezu. Bez izlaza, zaglavljeni u svom životu. Takođe, muškarci žele duboku ljubav i stabilnu vezu. U muškom srcu, strah od zarobljenosti uz želju za ljubavlju stvara izuzetnu frustraciju. To je takođe frustracija i za žene, koje pokušavaju da razumeju zašto muškarci često beže od ljubavi, birajući slobodu. Duboka ljubavna veza u nekom trenutku prepoznaje se kao pretnja slobodi i muškarac, pre ili kasnije, mora da bira. To nije istina za sve muškarce, naravno, ali za većinu jeste. Sloboda, bez posvećene veze, predstavlja način da muškarac ostane nesputan i u akciji, da živi život koji ga trenutno ispunjava i zadovoljava. S druge strane je ispunjenost u romantičnom odnosu, povezanost na najdubljem nivou, koja je ispunjavajuća u širem i višem smislu. Ovako rastrzani, mnogi muškarci prolaze kroz ovakav ili sličan scenario:
Momak se upoznaje sa devojkom, hemija je obostrana, javljaju se osećanja i oboje imaju doživljaj da se među njima dešava nešto posebno. Momak počinje da se distancira, devojka to oseća i kreće da vrši emotivni pritisak, traži posvećenost, želi da se on izjasni, da se opredeli, da bude njen. On se opire, čuvajući svoju slobodu. Raskidaju. Ona je ogorčena što je gubila vreme, on ne razume zašto je njoj bilo potrebno da se on obaveže.
