Razna slična istraživanja iznela su na svetlost dana činjenicu da su izrazi lica svojevrstan sistem signala, kojim se u konvencionalnim okvirima ljudi služe da se identifikuju, da otkriju, ili prikriju svoje namere i da izraze svoje dominantne osobine (muževnost i ženstvenost) u odnosu na pol.
Nasmejano lice muškarca je prijatno, ali ne uliva poverenje. Osmeh na muškom licu je signal opuštenosti (nedostatka budne pažnje i spremnosti na akciju), dok je ozbiljno žensko lice neženstveno – ne zrači lepotom i privlačnošću.
Društvene uloge uslovile su sistem signala i uticale na formiranje facijalne ekspresije – žene koje se ne smeju, deluju goropadno, hladno i grubo, čak i ako su lepotice. Od žena se očekuje da pokazuju toplinu, da izazivaju prijatnost i izražavaju empatiju, ali pre svega, da neprekidno “emituju” ženstvenost. Zavodnički pogled, poluspušteni kapci, poluotvorena usta, ili širom otvorene oči (koje izražavaju radoznalost i pristupačnost), osmeh i blag izraz lica, signaliziraju da je sve u redu – da se žene drže svoje uloge i spremne su da izađu u susret muškarcu, da ga razumeju i relaksiraju, da ublaže njegove brige i teret odgovornosti koji uvek nosi (i izražava namrštenošću, stisnutim usnama, ozbiljnim i zabrinutim izrazom lica).
U krajnjoj podeli na ulogu polova, muškarci se percepiraju kao ljuti i zabrinuti, a žene kao srećne i zadovoljne. Svakodnevni život neprekidno demantuje ovu primitivnu podelu, ali ona je prisutna u kolektivnom nesvesnom i utiče na sve naše interakcije, ističu psiholozi.
Naslovna fotografija: instagram.com/couple
Brankica Milošević
