Takoreći u nepodsticajnm odnosu, sa muškarcem koji manje-više smatra da je ona tu radi njegovih potreba (i da njene potrebe mora da istrpi, ako hoće da ona ispuni njegove), žena puna duha, pameti, života, nade i vere u ljubav, pre ili kasnije postaje smrtno umorna. Od ignorisanja njenih potreba. Od sebičnosti, nebrige, nedoraslosti. Od davanja svog srca onima koji nemaju pojma da su dobili nešto dragoceno, što umesto da pažljivo nose i nežno se odnose, ubacuju u kutiju sa izgustiranim igračkama, rashodovanim vozićima, zaboravljenim medama i autićima.
Razočarana je, ko zna koji put. I opet kreće ispočetka, sa osećanjem mučnine u želucu, da se pita šta sa njom nije u redu. Dok opet ne dođe do zaključka da ne može da smanji sebe, svoj duh i intelekt, da svede svoje potrebe na dijetalne porcije ljubavi, razmene, povezanosti, nežnosti, jer bez toga ni seks već odavno više nije ni osrednji, a verovatno ga i sve ređe ima. Zapravo, može, pokušala je. Ali je od tog pokušaja uvenula, umorila se i oseća se istrošeno, staro i prazno, oseća se zarobljeno i vrišti u sebi.
O, ona i dalje žudi za ljubavlju, pažnjom i nežnošću, muški stvore, mogao bi da je pridobiješ uz malo napora – samo da je primetiš, pohvališ, pomiluješ, da učiniš nešto što znaš da ona voli, jer ti je sto puta rekla i tražila (šta li čoveka sprečava da ozbiljno shvati ženu – želju – koja mu se sto puta predočava?!), da je pogledaš kao na početku, da vidiš kako umor i ogorčenje nestaju i kako oči počinju da joj sijaju. Jer ona te i dalje voli, samo više ne može sama da vuče tu ljubav na leđima, taj teret neshvaćenosti i usamljenosti u vezi.
Možda ona uspe sama (opet) da se povrati iz letargije, možda odluči da ti (opet) pruži još jednu šansu, jer je pre svega odlučila da poštuje svoja osećanja i da ih se ne odriče, dokle god je u stanju da pruža još jedne šanse. Pokušava sa novom snagom i ti primećuješ da je “nešto poludela” pa ti to i prija, veruješ da nešto radiš baš dobro, čim je njena nežnost i predusretljivost obnovljena sa takvom snagom i strašću. Ali, ona sve to radi sama, a ti nemaš pojma (šta sa tobom nije u redu?).
I tako će te ona napuštati u krugovima. Svaki put kad pokuša ispočetka da sama nosi emotivni (i svaki drugi) teret vaše veze, brže će se umoriti. Krugovi se smanjuju i vreme skraćuje, a ona se udaljava. Najpre duhom, pa osećanjima, pa telom. I kad jednom donese tu strašnu odluku da ode, to će biti tako kompletno i potpuno, da je verovatno više nikada nećeš ni sresti.
Možeš da se pridružiš čoporu u kafani (ako ima neka koja radi) i da arlaučeš pijan i raštimovan, verujući da si dotak’o dno života rukama krvavim od polomljenih čaša, a možeš i da ostaneš kod kuće, analiziraš ovaj tekst i počneš od pitanja od koga (kvalitetne) žene počinju – “šta sa mnom nije u redu?”. Dijagnostika bi mogla koješta da otkrije, pa će sam čin preispitivanja biti vrhunski proboj među junake savremenog doba – one koji imaju muda da se suoče sa sobom.
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Aleksina Đorđević
