Kad naučite da se distancirate da biste se zaštitili, više nikome ne otvarate srce, niti ga puštate da se suviše raskomoti u vašem životu – samo dotle dok njegov odlazak može da prođe bezbolno po vas. I to je razumljivo, to se dešava kad vas napusti neko kome ste dali sve, kad vas slaže i prevari neko kome ste verovali, kad ne ceni ljubav i pažnju koju ste mu davali. Ali, to treba da bude faza, koju treba da prerastete i prevaziđete. Ako se zatvorite iza svojih zidova, ostaćete odsečeni i oteraćete od sebe i one koji itekako zaslužuju vaše poverenje i ljubav – nećete im ni pružiti pravu šansu, a ostim toga, povredićete ih. I kada o vama budu govorili da ste emotivno oštećeni – biće u pravu.
View this post on Instagram
Razočarali ste se, pretrpeli ste povredu, mrzeli ste to kako se osećate i – odsekli ste se od svojih osećanja, jer to je najbezbedniji način da više nikada ne budete povređeni. Logično, ali sumanuto. Kad amputirate osećanja, ostajete bez vitalnog dela sebe, postajete emotivni invalid.
To znači da se više ne možete prepustiti i vezati, čak ni ako poželite. Ne možete dozvoliti sebi zanos. Uvek ste oprezni, idete korak ispred, spremni da potrčite i pobegnete, ako se uplašite. Da, to je strah. Za ljubav je potrebno mnogo hrabrosti, a prevazilažeje povrede i emotivnog bola, isceljenje srca i širenje njegovih kapaciteta je junački čin. Ako ostanete odsečeni, ostaćete bez životne radosti, bez onog intenziteta življenja, koji je tako karakterističan za ljubavna osećanja i koji je nešto najlepše što možete doživeti.
Ako ostanete emotivno distancirani, zaštitićete se od povređivanja, ali ostaćete i bez svega ostalog i propustićete one koji su vas mogli iskreno voleti.
Naslovna fotografija: instagram.com/danieltonijais
Brankica Milošević
