Nije nikakva vest da i muško srce može biti slomljeno i da se muškarci takođe zaglavljuju u toksičnim vezama, iz kojih im je teško da pronađu izlaz. Pa, ako se nalazite u teško podnošljivoj situaciji u vezi i još uvek istrajavate, u nadi da će se nešto promeniti, da ćete možda moći da pomognete svojoj partnerki, ili da ste uvereni da ste dužni da istrajete, treba da znate da možete istrajavati sve dok bol ne prevlada.
Koliko god lagali sebe, ili racionalizovali svoju emotivnu situaciju, ili bežali na sve načine i tražili ventile, toksična veza je realnost kojoj se uvek vratite, kao kad se iz ružnih snova probudite u još goroj stvarnosti.
Svakog dana se borite sa gorućim pitanjem – ili bežite od njega, a ono ipak sebi prorezuje put kroz vaš um – da li da ostanete, ili da odete. Dok ostajete, niste ono što jeste. Ne možete da budete svoji i opušteni, a ne nalazite način da hendlujete negiranje svoje ličnosti u tom odnosu. Šta god da učinite, nije dovoljno, a ako ništa ne činite, još je gore. Stalno ste zgrčeni u strepnji da ne nagazite na neki okidač, a sve je okidač za emotivno zlostavljanje. Niste nikakav muškarac, niste sposobni ni za šta, ne umete da usrećite ženu. Da, žene umeju da budu emotivne siledžije.
U periodima strasti ili prividne prisnosti pokleknete, pokažete poverenje, samo zato da biste kasnije žalili što ste sebi uopšte dozvolili da se opustite, jer sve to partnerka upotrebljava protiv vas – da vam nabije na nos vašu slabost. Kad god ima šansu da stane uz vas, partnerka vam okrene leđa i izda vas i još učini da izgleda kao da ste vi izdali nju. Nema poštovanja, nema granica, a vi se navikavate na taj destruktivni obrazac. I ipak se svakog dana pitate da li da odete, ili ostanete. Dok se ne zapitate kako da odete, jer se osećate opustešeno i samopouzdanje vam je uništeno.
