Ako je seksualni objekat zbir delova tela u kontekstu onoga što možemo raditi u krevetu sa tim delovima, onda je odgovor da, žene mogu objektivizovati muškarce. Postoje žene koje koriste muškarce za seks, bez obzira na njihova osećanja, ličnosti i želje, baš kao što muškarci rade sa ženama. Muškarci mogu biti izloženi kao objekat požude u modnoj industriji, njihova golotinja može biti korišćena u reklamne svrhe, baš kao i ženska.
Ipak, nije tako jednostavno. Jer postoji razlika između seksualne objektivizacije i seksualne želje. Želja i privlačnost prirodni su i normalni delovi života, koji uključuju dvoje (uglavnom) ljudi koji izražavaju želju jedno za drugim i pristaju na (dogovorenu) seksualnu aktivnost.
Muško-ženski odnosi – seksualna objektivizacija
U slučaju da jedna osoba u tom dogovoru koristi drugu kao objekat, to spada u dogovor, u zajedničku igru u kojoj i dalje oboje uživaju, a ne u objektivizaciju. Za razliku od toga, seksualna objektivizacija znači da jedna osoba (subjekat) bira ono što želi, a druga (objeka) samo predstavlja način da subjekat ispuni svoje želje i namere.
Ovakvo razmišljanje tako duboko prožima našu kulturu, da ga ponekad i ne prepoznajemo. Evo kako to funkcioniše na društvenom nivou:
Seksualna objektivizacija postavlja muškarca kao subjekat, a ženu kao objekat i to vidimo svuda, u oblasti svakodnevnog reklamiranja, u kome kompanije koriste atraktivne i oskudno odevene ženske modele da bi reklamirale i prodavale svoje proizvode, u časopisima i na TV-u. Čak ni popularne serije nisu odmakle daleko – u čuvenom Dr Hausu, glavna cura, Lisa Kadi, koja ima moć i položaj, nosi poslovnu odeću, ali košulja joj je uska i raskošno dekoltirana, dok muški likovi nose uobičajenu poslovnu, ili šljampavu i komotnu odeću. Ženama i devojkama se generalno preporučuje da na poslu (u školi, na fakultetu) nose pristojnu odeću, odnosno, da svojim oblačenjem ne ometaju i ne izazivaju muškarce, kolege, profesore, vršnjake.
Pročitajte i ovo: Оna želi da bude voljena – ovako
Muška objektivizacija
Muška objektivizacija se javlja povremeno i uglavnom u reklamama, ali njen kontekst je obično u obliku šaljivih referenci na sadržaje koji su vekovima objektivizirali žene. Čak i kada je muškarac objektiviziran u reklami, on se obično prikazuje u punoj formi, kompletno prisutan, za razliku od žena, kojima se često ne vidi glava (lice) ili su snimane s leđa, što ih efektivno dehumanizuje. Objektiviziran muškarac u reklami poručuje „vidi šta mogu da ti dam“, dok objektivizirana žena poručuje „ovo možeš da uzmeš“.
Čak i kada se muškarac povremeno objektivizuje, to nije isto što i život u okviru opsesivne svakodnevne strukture objektivizacije. To nije obrnut seksizam, kao što ne postoji ni obrnuti rasizam. Crni ljudi mogu biti rasisti u odnosu na bele, ali belci nisu nikada iskusili sistematsko, viševekovno ugnjetavanje, kao što su iskusili drugi „obojeni“ od belaca.
Muškarci dakle, nisu iskusili vekovnu objektivizaciju, nisu joj nikada bili izloženi na način na koji žene jesu.
View this post on Instagram
Da li je moguće da se muškarci osećaju uvređeno, ili poniženo kada žene komentarišu njihove trbušnjake, ili veličinu penisa? Moguće je, naravno. Kao što se belac može osećati uvređeno kada ga tamnoputa osoba nazove „belim đubretom“. Ali, ti slučajevi nisu ni približno tako učestali, niti doprinose širem sistemu ugnjetavanja poput seksizma ili rasizma. Ako te uvrede nazovemo opresivnim, onda svodimo sistemsku, institucionalizovanu objektivizaciju i rasizam na sitne, međuljudske uvrede.
Nisu sve reči ili dela uvrede jednaka, kada su neke podržane istorijom i sistemom dominacije, nasilja, ugnjetavanja, represije, dehumanizacije i degradacije.
Seksualna objektivizacija ima ulogu u osnovnoj struji mizoginije koja prožima društvo. Mizoginija je generalno toksičan tretman žena, koji poriče da žene imaju misli osećanja i prava. Mizoginija im oduzima sve što ih čini ljudima. Kada žene svedemo na zbir njihovih telesnih delova, to je mizoginija. To znači da ništa što ih čini osobama nije bitno, da se računa samo ono što ih čini ženama – njihovo telo.
Ne postoji pandan mizoginiji – muškarcima se to jednostavno ne dešava, ne na istom nivou. Pojam nipodaštavanja osobenosti, ličnosti muškarca i svođenje na objekat ne postoji, jer ne postoji ni sistem ugnjetavanja muškaraca.
Pročitajte i ovo: Rečenice koje treba da izbaciš iz rečnika u razgovoru sa svojom devojkom
A opet, to ne znači da žene ne mogu tretirati muškarce kao seksualne objekte i koristiti ih samo da zadovolje svoje seksualne potrebe.
Muška objektivizacija od strane žena odvija se na mikro, međuljudskom nivou, dok je objektivizacija žena problem duboko ukorenjenog, mizoginog, seksualnog ugnjetavanja žena.
Naslovna fotografija: instagram.com/autenticlovemag
Brankica Milošević
