Veoma je zajebano biti keva muškom detetu. Majke su slabe na svoje dečake. I nijedna cura nije dovoljno dobra za njihovog sina. Ni jedna nije spremna da ga tako nesebično i bezrezervno voli kao mama. Pa kad se pojavi neka kandidatkinja za snajku, majka je sumnjičava. Hoće da zna da je njeno dete u dobrim rukama i da ima odgovarajući tretman.
Ali naravno, nemoguće je u tom pogledu ispuniti mamine kriterijume. Zato se i ne trudim. Ono što mama zna najbolje, mamin je teren. Neka dođe da te neguje i da ti kuva onu carsku supu, kad imaš kijavicu. Uopšte se ne bunim. Ne smeta mi da joj prepustim kormilo dok je tu. I da slušam sve anegdote iz tvog klinačkog života, koja ona želi da mi ispriča, a zbog kojih je tebi neprijatno.
Posmatrajući i slušajući tvoju kevu, shvatiću šta je to što te privuklo meni. Da li i ti i na koji način ličim na nju. Ili upravo predstavljam opozit u tvom životu, potrebu da kevi pokažeš bunt, koji nikad nisi ispoljio direktno, jer si uvek bio dobar dečak. Ili i jedno i drugo, prepleteno i utkano u tvoj kapacitet da voliš, budeš privržen i osećaš poverenje i pripadnost.
Tvoja keva ima ogromnu zaslugu u tome što si takav kakav si.
A sutra, kad ja budem svekrva, setiću se da je i moja snaja nečije dete, obećavam.
Ne propustite:
Večni dečaci: Muškarci u najboljim godinama
Aleksina Đorđević
