Ona je tip devojke koju u početku nećete ceniti. Previše se trudi i previše je dostupna, ne predstavlja nikakvu zagonetku i misteriju, jer je iskrena i malo sentimentalna. Uzimaćete zdravo za gotovo njenu pažnju i njeno vreme, jer vam ih ona tako lako i rado pruža – ne morate da se trudite da ih zaslužite.
Nećete se previše zbog nje uzbuđivati, jer vas i ne zanima kako se ona oseća. Uostalom, ona je otvorena knjiga – odmah daje odgovore (i obično kaže DA), nikada vas ne “ispaljuje”, inicira planove, zove vas i želi da svuda idete zajedno. Previše pokušava.
Razumećete vi da imate u rukama neko blago, kome još niste otkrili vrednost, ona je drugačija i zaslužuje da se prema njoj ponašate s poštovanjem, jer ona tako tretira vas (iako ne zaslužujete). U početku, to će vam se dopadati, trudićete se da se lepo ponašate prema njoj, a ona će samo nastaviti da daje, jer to izgleda tako lako. Za nju i jeste, ona prirodno razmišlja o vašim osećanjima i nesebična je, a to je za divljenje.
Ali, postepeno ćete početi da podrazumevate njenu dobrotu, raspoloživost, nesebičnost, pomislićete da će ona uvek biti tu i da će sve tolerisati i prestaćete da budete pažljivi. Prestaćete da joj odmah odgovarate na poruke, odbijaćete njene pozive i nećete se setiti da joj se javite kad budete bolje raspoloženi. Počećete da je doživljavate kao predvidivu, pa čak i napornu, da doživljavate njenu dobrotu i usrdnost kao obavezujuće i nešto u vama počeće da se ljuti i da se oseća sputano. Počećete da se udaljavate i da se ponašate neodgovorno, a ona će i dalje biti ljubazna i brinuće zbog vas, pitaće se šta se sa vama dešava.
A vi nećete hteti da joj odgovorite na to pitanje, jer ne znate šta biste rekli. Jer, šta se dešava? Upadate u šablon lovca koji je ulovio kapitalca i sad kad ga ima u svom vrtu, on više nije tako divan, kao na početku. Ima još divljači u lovištu. Postajete poput svih onih koji su je već povredili i koji iznose muški rod na loš glas kod žena, zbog kojih one sa mrštenjem i krivljenjem usana oporo izgovaraju „ha, muškarci“.
Ona ostaje posebna, a vi ne osećate izazov da pratite tu posebnost i odgovarate joj svojom posebnošću. Bunite se, ponašate se razmaženo, sebično i infantilno. Što ona više daje i više brine, vi ste sve više karikatura sebične muške kretenčine. I ne sviđa vam se što to vidite u sebi, a ona je nekako kriva za to. Prosto nešto u vama želi da je ponizi i unizi, kako ne bi bila bolja od vas. Nije ona nikakva svetica, a da biste to sebi dokazali, postaćete najjadniji grešnik, po svim stereotipima koji opisuju mušku emotivnu bedu. Toliko ćete je gurati od sebe, da ćete na kraju uspeti.
Ona zna šta vi radite, jer nije glupa. Ali, čak i ako vas voli najviše na svetu, setiće se da pre svega voli sebe i da ne želi da bude vaš eksperiment, niti da se hrani mrvicama vaše pažnje. Ona zna da zaslužuje bolje i veoma dugo će pokušavati da vam pruži svaku šansu da budete to bolje, što ona zaslužuje. A onda će joj biti dosta, okrenuće se tiho, bez drame i mnogo objašnjenja i nestaće iz vašeg života. Dala vam je svaku šansu, uložila sve što je imala i sada je završila sa tim. Nećete moći da shvatite da je to konačno i da ste je vi svojim infantilnim ponašanjem doveli do toga. Jednostavno ste joj se smučili. Doveli ste je dotle da prema vama oseća sažaljenje (pre toga je prošla kroz celu paletu kompleksnih osećanja i silno se napatila), a da vi uopšte niste bili svesni šta se u njoj dešavalo (jer vas nije bilo briga kako se ona oseća), niti ste mogli da predvidite kako ćete se vi osećati.
I kad se osvestite i shvatite da se niste ni čuli ni dopisivali deset dana i kad je pozovete, možete naći da je vaš poziv blokiran. Bićete zaprepašćeni. Otkud sad to? Kako sada nije dostupna ni na koji način, kad je, takoreći, do juče, bila dostupna na svaki način?
