Opterećena je i ne zna kako da se rastereti
To se oseća u njenom prkosnom stavu, izbija iz njenog cinizma. A oseća se i u njenom pomirljivom stavu i izbija iz njene smorenosti. Jer, fanatični ljubavni pesimizam nije karakteristika nekog posebnog tipa. Neko će ga kanalisati kroz svoj nepobedivi duh, neodoljivi šarm i harizmu, a neko kroz mučeništvo, trpljenje, žrtvovanje (a tu su i sve nijanse između). Međutim, ni inteligencija, ni duh, ni pomirenost sa životom neće pomoći da se fiksirani stav uvidi, raskrinka, promeni, da se teret odbaci. I tako će ona biti stalno opterećena, svim i svačim. Nikada dovoljno opuštena, nikada sposobna da uživa do kraja, ili da taj užitak nečim ne zagorča (jer ravnoteža mora da postoji).
Ona ne može da bude iskrena
Zato što ne zna šta je stvarno. Neko može lagati namerno, ili čuvati za sebe svoja osećanja i mišljenje, jer zna šta je istinito i realno i zna kako se oseća i šta misli, ali to ne želi da deli. Ona ne može da bude iskrena, ne zato što neće, nego zato što nikad nije sigurna šta je stvarno. Gorčina koje se drži, njeno uverenje da je žrvta ljubavi i da udarac sudbine stiže svakog momenta, teraju je da glumata. Bolje da bude tragična heroina, nego da prizna da ima probleme sa poverenjem, bliskošću, ljubavi prema sebi, samosvešću i samopoštovanjem. Ona izmišlja svoj lik i uživljava se, a onda se iz sve snage trudi da se ponaša „normalno“ da neko ne bi provalio njeno glumatanje. Njene iluzije i laži su vrlo kompleksne i leže u slojevima, pokrivajući jedna drugu i to, uglavnom, služi jedino njoj – održavanju njenih uverenja. Svi okolo je pre ili kasnije provale, ali joj obično ništa o tome ne govore, jer su obzirni i vole je i cene zbog njenih realnih vrednosti, talenta, senzibiliteta, duha i pameti. Tretiraju je pomalo kao slučaj i uglavnom se toga stide i pred njom i pred sobom.
Previše dobro da bi bilo istinito
To je njen moto – zaljubljenost, zanos, uzlet duše i srca, telesna strast i bliskost, sve je to previše dobro da bi bilo istinito. Ona će dopustiti da je to ponese, jer žudi da proživljava i oseća, ali stalno će očekivati da magija nestane i da se pojavi ono mračno i pakleno, što sigurno vreba trenutak slabosti (kad ona poveruje u sreću) da joj pojede dušu. Ona ne vidi da je taj mrak u njoj i nikada neće u to poverovati. Ona mora da kontroliše svoj život i da bude u pravu, a najlakše će to postići ako je izneveriš i odbaciš. Tada može da kaže „znala sam“ i „bila sam luda što sam i za trenutak poverovala“ i da se vrati svom obrascu tugovanja i samokažnjavanja, jer su stvari u poretku, samo kad su napete, bolne i mračne.
Ona možda može da reši da sagleda i razreši svoja uverenja i osvetli svoj mrak. Ali to će uraditi tek kad odeš.
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Aleksina Đorđević
