Nauka poznaje i priznaje činjenicu da se muški i ženski mozak razlikuje, ali to je relativno nov stav – vekovima se tvrdilo da je jedina razlika u tome što je ženski mozak manji, što je tumačeno time da su žene manje mentalno sposobne. Tek u dvadesetom veku je utvrđeno da su muškarci i žene jednako uspešni u rešavanju svih testova inteligencije, što je zvanično ukinulo predrasude o veličini mozga i pameti, ali ostalo je pitanje uočljive različitosti u funkcionisanju muških i ženskih mozgova. Savremena tehnologija omogućila je naučnicima da pronađu neke odgovore.
Posmatranjem putem PET tomografije i magnetne rezonance, utvrđeno je da muški i ženski mozak na različit način obrađuju nadražaje, odnosno, da muški mozak ima više veza unutar obe polovine mozga, dok su kod žena te polovine međusobno jače povezane. Muški mozak sadrži više nervnih vlakana, a kod žena je bolja povezanost među neuronima.
Ovakva struktura objašnjava neke očigledne razlike u ponašanju i funkcionisanju muškaraca i žena – muškarci se bolje snalaze u prostoru i lakše se orijentišu, dok su žene sposobnije da dele pažnju i obavljaju više zadataka odjednom.
Ipak, najveće promene, odnosno razlike u strukturi muškog i ženskog mozga, izazivaju hormoni pod čijim smo neprekidnim uticajem tokom celog života.
Razvoj mozga počinje začećem, na vrlo zanimljiv način – posle osme nedelje starosti fetusa, mozak počinje da se intenzivno razvija, a do tog momenta, mozak svakog fetusa ima karakteristike ženskog mozga. Posle osme nedelje počinje priliv hormona, koji stvara razliku – porast nivoa testosterona pretvara dotadašnji univerzalni mozak u muški, tako što jedan broj ćelija u komunikacionim sistemima uništava, dok istovremeno podstiče razvoj ćelija u centrima za seks i agresivnost.
