Smučilo mi se, majke mi. Svi me karaju a nisam derpe. Šef me guzi, o državi da ne govorim, ali najteže mi pada što me žene trpaju, a nemaju kitu. I već sam sto puta onako usput pomislio što bre nisam gej, pa da me boli dupe (hehe) za sve. A onda sam počeo i ozbiljno o tome da razmišljam.
Kad si manjina, možeš da se udružiš sa pripadnicima manjine i da paradiraš za svoja prava. Da budeš društveno angažovan, transparentan, da jebeš mater svima na osnovu diskriminacije, da paradiraš i pišeše peticije. A gejevi su baš lepo organizovani. I bave se finim poslovima, sve gospoda. A ja umetnička duša, snaš’o bih se. Nisam ni ružan toliko, a kako sam shvatio i među njima postoje podele na aktivne (tobdžije) i pasivne (primače) dok su ređi oni što ga jednako uvaljuju i primaju.
I pričam sa Jelenom (ona moja ortakinja što baš i nije skroz žensko po svim merilima) i ona me zeza, kao uuuu, otkrio si toplu vodu. Priča ona koliko njenih drugarica priča to isto. Kao, što nismo lezbače, bog da nas vidi. Samo, one se ne žale na karanje, nego na totalni nedostatak kvalitetne penetracije, kako u odnosima sa muškim svetom, tako i u svim ostalim. Žene generalno kukaju zbog lošeg trpanja.
