Možeš da se nerviraš što je ona iznad tvog nivoa i da pokušavaš da je povučeš dole, da je „urazumiš“ da je navedeš da „spusti loptu“ da „prihvati realnost“. Možeš da pokušaš da je ubediš da to što ona traži, u vezi ne postoji. Već su pokušavali pre tebe i gotovo da im je poverovala. Ali vidiš, ona će onda radije ostati sama, nego da pristane na odnos koji je ne ispunjava, u kome partner ne ceni ono što ona jeste, pored koga ne može ništa da nauči i da se razvija kao ličnost i ljudsko biće. Jer ona to želi, odnos u kome partneri utiču jedno na drugo na najbolji način, zajedno uče, prilagođavaju se, razvijaju se i menjaju se. Misliš da je to nerealno?
Ima mnogo nerealnih žena. Traže najbolje za sebe, jer smatraju da zaslužuju najbolje. Jer su lepe i pametne, dobre i odane, pune ljubavi i nežnosti koju nemaju sa kim da podele, jer prečesto sreću muškarce koji nemaju kapacitete, nemaju standarde, nemaju hrabrosti i nisu spremni da se trude ni zbog sebe, ni zbog nekog drugog. Ima puno žena u toj nezgodnoj poziciji – pune su bogatstva koje bi rado poklonile, a nemaju kome. I onda sretnu nekog kao što si ti, u kome prepoznaju nekog ko bi možda mogao da se pokrene, da se probudi, da se potrudi, da uz njih postane najbolja verzija sebe. One lako poveruju u svoju viziju, jer su tako željne, tako gladne, tako umorne od traganja i neodustajanja i neposustajanja.
