Ugojila si se
Nema žene koja ima toliko samopouzdanja da je ova primedba neće neprijatno dotaći – čak i ako je suviše mršava i ako su ti kilogrami dobrodošli, konstatacija da se ugojila je poražavajuća. Možeš da joj kažeš kako voliš kad joj se zadnjica zaokrugli, ili tako nešto (ako voliš) i možeš da ne kažeš ništa, ako ti se ne sviđa činjenica da je dodala neko kilo. Ako se sama žali na to da se ugojila, tvoje je da je uveriš da ti je jednako (ili još više) lepa, seksi i privlačna.
Da li ja to čujem kucanje tvog biološkog sata
Da li ti to pokušavaš da budeš duhovit na račun njenih godina? Ili si ironičan? Ili prosto surov? Misliš da treba da je podsećaš da je period u kome može da ima decu ograničen? Ili joj prebacuješ da njoj vreme diktira potrebe, koje se razlikuju od tebe, koji si neograničen u tom smislu (možeš da budeš otac i sa sto godina, teoretski)? Da li bi voleo da tebe neko podseti da te verovatno čekaju problemi sa prostatom i potencijom, iako tvoj biološki sat nije podešen na očinstvo?
Ne drami (ne histeriši)
Kad tako osudiš njena osećanja, povređuješ je do dna bića. Smeta ti što ih ona izražava? Voleo bi da te ne remeti ispoljavanjem svojih emocija, svog straha, tuge, ljutnje, strepnje, pa čak i radosti? Ti si taj ko ima problem sa osećanjima, a ne ona. I mogao bi to tako i da kažeš, jer je to pošteno – mogao bi da kažeš da te uznemirava intenzitet njenih osećanja i da imaš potrebu da se povučeš, da bi mogao da se smiriš i da razmisliš – to je već mnogo poštenije.