Ona se boji bliskosti. I ne može da veruje da pati od tako tipične muške slabosti. Ona ne beži od veza, ona veruje u ljubav, ali nešto se u njoj iskrivilo, jer je uglavnom privlačila slabiće i počela je da veruje da je to ono što joj sleduje, da je to neka vrsta kosmičkog cinizma rezervisanog za jake žene (pošto nije tako plitka da bi verovala u božiju kaznu). Naučila je da uživa u svojim osećanjima i da ne očekuje previše zauzvrat, naučila je da sve ima rok trajanja i da veze nemaju garanciju. Naučila je da uvek zadrži nešto za sebe, čak i kada daje sve od sebe u nekom odnosu – a to nije bilo teško u odnosima u kojima je bila. Uvek je imala suviše toga za davanje i njeni kapaciteti nikada nisu bili potrošeni, jer oni sa kojima pokušavala da doživi ljubav nisu imali kapaciteta da prime to što ona može da pruži. I sada, kad je tu neko ko može, ko ima kapaciteta koliko i ona, ko daje i prima nesebično, ko se prepušta, jer nekim čudom nije slabić i nema strah od bliskosti, ona je pozvana da se suoči – sa mogućnostima koje se otvaraju pred njom, sa promenom i sa strahom, jer te tri stvari uvek idu zajedno.
Ona se boji da ćeš joj postati potreban i neophodan
Možda je ona svesna tog straha, naročito ako je prevazišla onaj prvi i odlučila da rizikuje i prepusti se bliskosti. Da siđe sa žice i da pokuša da balansira držeći te za ruku. Ona to radi. I boji se da će se toliko navići na sigurnost i toplinu i podršku koju joj tvoja ruka pruža, da više neće umeti sama da hoda ni po zemlji, a kamoli po žici. Što te više voli, to je manje nezavisna. Međutim, vi se možda još niste toliko zbližili, možda ste tek počeli, a ona je veoma osetljiva i intuitivna i ona predoseća sve svoje strahove i unapred razmišlja – da li da pobegne dok se još nije vezala, dok još nije potonula u bliskost i udobnost držanja za ruke. Dok je bekstvo još uvek čin hrabre odluke, a ne čin običnog kukavičluka. Ovde uskačeš ti, sa svojim razumevanjem i rešenošću – da joj objasniš da je bekstvo u svakom slučaju gubitak za vas oboje, da je greh ne uzeti ono najbolje što život može da pruži i da je svakako kukavica ako pronađe bilo koji izgovor da se izvuče i vrati svojoj zoni komfora – svojoj samostalnosti i životu u kome joj niko nije potreban.
