Da vidimo. Ja možda iz sve snage želim da u onome što nudiš prepoznam ono što mi treba, ali ako moram baš da se napregnem iz sve snage, to sigurno znači da ni izdaleka ne nudiš ceo program.
Kao fabrika slatkiša, čiji program sadrži sve, od vrhunskog keksa, do vrhunske čokolade sa keksom, a koja hoće da mi uvali žvake. Žele bombone. Ratluk. Sve one gluposti koje se lepe za zube i ne stižu do srca.
Nemam ja ništa protiv prekomerne doze šećera i raspoložena sam da probam ceo proizvodni program. Samo znam šta najviše volim. A ti ne nudiš taj vrh čokoladni keks, nego žvaku. Sad, možda su ti žvake vrh, šta znam, ne bih da se rukovodim predrasudama. A možda ti ta čokolada sa kesom nije nikakva, pa ću morati da pretpostavim da ti najbolje znaš.
Ali, ne bih bila žensko kad ne bih razmišljala o istraživanju mogućnosti, produbljivanju ponude, povećanju kapaciteta.
Možda ti i ne znaš šta sve imaš, pa nudiš samo ono u šta si siguran.
A možda tačno znaš, ali uopšte ti ne pada na pamet da sam ja neko kome treba da ponudiš najbolje od sebe.
Ne znam šta je od to dvoje izazovnije. Ili uvredljivije.
