Šta kad ne znaš šta ćeš sa svojom vezom?

Ne vidiš kuda to vodi

Možda ne želiš da vidiš i sklon si da pustiš da te odvede kuda god. A možda tvoja partnerka ima sasvim drugačiji doživljaj i tačno zna šta želi od veze i kuda ona treba da vodi i koja je tvoja uloga u svemu tome. Možda je tvoje samo da se prepustiš tome i da postaneš jedan od onih večno nezadovoljnih muškaraca, koji se mršte, gunđaju i otimaju ne želeći da budu papučari, a za koje svi misle da bi bili potpuno izgubljeni da nisu sigurno i bezbedno smešteni pod papuču svoje žene. Da li je to scenario tvoje najstrašnije sudbine? Ili logičan razvoj stvari sa kojima se ne suočavaš. Da li ima prijateljstva u tom odnosu? Onog koje će preuzeti kad se hemija povuče i kad zaključiš da nema toliko dobrog seksa na kome bi čitav odnos mogao da se zasniva.

Uzimaš ono što ti se pruža

Možda si u položaju onoga ko više voli, a onaj ko više voli u nekom trenutku prestane da traži ono što ne može da dobije (dovoljno pažnje, poštovanja, kvalitetnog zajedničkog vremena, razumevanja, pa čak i vernosti) i pristane na ono što mu se daje, onako kako mu se daje. A možda si prosto postao pasivan i time utvrđuješ svoje zidove, iza kojih si se ugnjezdio u svojoj tesnoj i mračnoj zoni komfora. Neka ide kako ide, samo da se što manje uznemiravaš. To stanje se zove rezignacija i ono ne truje samo već narušen odnos u kome se nalaziš, nego čitav tvoj život. Ne možeš da se ogradiš od ljubavi i povezanosti, zato što je tako naizgled lakše, jer onda se odsecaš od suštine odnosa i postaješ emotivni invalid, ozbiljno oštećena osoba koja nije dobra ni sebi ni drugima.