To nije teško, kad podneseš prvih deset sekundi gledanja u oči, a ja sam simpatičan momak i čim se nakezim i pošaljem toplinu u njeno ledeno vidno polje, već joj je bolje.
A to je ono od čega počinje nauka. Od premise da njoj uvek nešto treba, da bi joj bilo bolje. Mislim, ženi uvek fali neki racku, da se tako kulturno izrazim.
E, kad vidiš da te gleda, počni odmah da čitaš misli, nema ti druge. Jer ona misli kako može da te upotrebi. Uzima ti mere, skenira te dubinski i zamišlja te u raznim ulogama. To da li će da te kresne, zavisi od toga da li može da zamisli kako te vodi u bioskop, gde srećete njene drugarice, a posle pričate o filmu. Šta, ne veruješ mi? Pod hitno da naučiš da ženama čitaš misli, pa ćeš se uveriti. Osim toga, probaj, majke ti, da zamisliš kako razgovaraš sa njenim drugaricama o nekih 50 nijasni? A, majndfak?
Sad, ako ti nije jasan smisao njenih misli o tome da li da te kresne, jer to je skroz nelogično, koga ona bre da kreše, kad se valjda još uvek zna ko je žensko a ko muško, batali. Žensko je to. A predmet “ženska logika” ne uči se u školi.
Dakle, kad se nakeziš, najlepše što umeš i pogledaš je u oči…ček, ček, prvo, da li si sposoban da gledaš žensku u oči? Da podneseš onaj WTF momenat, dok ona svojim hladnim, ravnodušnim i zmijskim pogledom brzinski procenjuje da li si manijak ili si simpatičan, pre nego što joj pogled omekša i u njemu zasvetli lampica interesovanja?
Prvo da navežbaš gledanje u oči. Da je fiksiraš, probadaš kroz zenice, a da ti se lice ne iskrivi u grču napora da izdržiš polivanje kofom hladne vode, jer njen pogled možda neće omekšati i smešak se neće pojaviti.
