Griža savesti nam ne da mira
Ako ne lažemo olako i bez ikakvog osećaja da radimo nešto što ne bi trebalo, savest će nas mučiti na načine kojih možda i nećemo biti svesni. U trenucima kad smo bliski sa partnerom, kad nam je lepo i srećni smo, pojaviće se ubod osećanja krivice, a možda ćemo baš tada “pući” i priznati neku laž, jer nam ona smeta da se osećamo čisto i opušteno. A možda ćemo se udaljiti od partnera zbog tog osećanja krivice, nesvesno izbegavajući njegovu blizinu i bežeći u okupiranost poslom, ili čak bolest, da bismo izbegli mogućnost poverljivih razgovora. Partner neće znati zašto smo se udaljili i to će stvoriti jaz nerazumevanja i teško premostivu emotivnu distancu.
Loše ćemo se osećati zbog sebe
Na duge staze, laganje podriva samopoštovanje – ne mora niko da zna ni šta smo zgrešili, ni šta krijemo, ali mi znamo i to nas muči jer je suprotno našem sistemu vrednosti i osećanju moralnosti. Samo iskrenost može da nam pomogne da se osećamo dostojno i često zbog toga odlučujemo da priznamo nešto što već duže vreme krijemo. Tada smo svesni da ćemo povrediti partnera i rizikujemo da ga izgubimo, ali kad dođemo do tačke da više ne možemo nešto da držimo u tajnosti i da nam je potrebno bilo kakvo razrešenje, spremni smo na taj rizik. Ponekad nam je to iskustvo od najveće važnosti, jer iz njega naučimo da je istina dragocena i oslobađajuća, kakva god bila.
Nepopravljiv gubitak poverenja
Kad odlučimo da lažemo, prećutkujemo i krijemo, ne računamo na to da će to izmeniti naše ponašanje, možda na suptilne načine, ali partneru svakako vidljive i sumnjive. Ne računamo na njegovu osetljivost, intuiciju i sposobnost posmatranja, uočavanja i povezivanja – potcenjujemo ga i gubimo iz vida mogućnost da partner primeti i nasluti da se sa nama nešto dešava i da izgubi poverenje u nas. A ako svoje sumnje potvrdi, možda će i pokušati da nam oprosti, ali možda neće uspeti da se ponovo prepusti i da nam ponovo veruje.
Izvor fotografija: instagram.com/mens_confidence
Brankica Milošević
