Ono što se realno događa u svetu na nivou muško ženskih odnosa, Tesla je sasvim dobro zapazio, naslutivši povratak matrijarhata u novom i radikalnijem obliku. Samo što je njegovo tumačenje ženske ambicije da se izjednači i takmiči sa muškarcima okrnjeno neiskustvom. On predstavlja multipliciranje ženskih uloga, kao nešto što su žene htele, što one nameću i zbog čega će muški koncept civilizacije doživeti kolaps.
Ni jednoj savremenoj ženi ne treba muškarac koji će da je brani i da za nju gine. Ni jedna osvešćena savremena žena ne želi da figurira na pijedestalu i blagosilja obožavaoce.
Mi smo usred života i potrebni su nam muškarci, partneri i saborci, koji će stajati sa nama rame uz rame, štititi nam leđa kad treba i očekivati to isto od nas. Sa kojima ćemo podeliti brojne životne obaveze i koji će nas podržati u svemu što moramo, što želimo, što jesmo i možemo da budemo. Kao i mi njih.
Činjenica je da takav odnos postaje ženski ideal, dakle nedostižan.
Svet se menja, a žene se brže prilagođavaju, više rade, manje kukaju i strože su u svojim zahtevima. Ne treba im niko da im smeta, da ih usporava i sapliće, nego da im asistira, pomogne im i podrži ih.
Sa muške tačke gledišta žene verovatno traže nemoguće. Ali to je samo ono isto što i same nudimo.
Ako zbog toga civilizacija odlazi u tri lepe, znači samo da je još jednoj Atlantidi vreme da potone. Da bi se uzdiglo nešto drugo.
Aleksina Đorđević
