Jedna od najbolnijih životnih lekcija jeste retroaktivna svest o tome koliko vredi ono što si izgubio. To je, ujedno, i najčešća lekcija za muški svet i jedna od onih stvari zbog kojih žene u nemoćnom besu izgovaraju „šta, dođavola, nije u redu sa njima?!“ Dakle, ta devojka koju nikada nećeš zaboraviti (i zbog koje ćeš uvek žaliti što si bio takva budala), verovatno je već više puta izgovorila tu rečenicu misleći na tebe, iako je verovatno, već odavno našla nekog ko je svestan koliko je srećan što je ima. Ona više ne misli na tebe (mada te se seti ponekad), ali ne bi se nimalo iznenadila kad bi znala koliko često ti misliš na nju.
Nikada te niko neće voleti kao ona i gledati te sa takvim sjajem u očima, kao da u tebi vidi svetlost duše, koje ni sam nisi svestan. A ona to i jeste videla u tebi – ono najbolje, ono suštinsko, sa čim se povezala i čemu je ukazala svoje poverenje i zbog čega se toliko trudila (i ništa joj nije bilo teško). Da li si je nekada čuo da kaže kako bi volela da možeš sebe da vidiš njenim očima? Govorila ti je zapravo, da treba da voliš sebe, kao što te ona voli, da bi vaš odnos mogao da raste i razvija se, zajedno sa vama. Ona je prihvatala sve tvoje mane, jer je ono dobro i vredno u tebi bilo važnije i veće i njoj savršeno jasno vidljivo. Niko drugi neće te gledati tako, očima duše, koja sve prihvata i sve oprašta.
Ona te je lečila i pomogla ti da isceliš mnoge svoje bolove, koliko god da si se ti opirao njenom uticaju i tvrdoglavo se držao poznatih obrazaca, verujući da ona hoće da te promeni, jer nisi dovoljno dobar. Ali kada si ostao bez te vatre na kojoj se grejala tvoja duša, izložen hladnoj indiferentnosti sveta prema tome kako se ti osećaš, ko si stvarno i šta sve možeš, shvatio si da si izgubio najvernijeg navijača i da si uzimao zdravo za gotovo ono što je trebalo najviše da ceniš. Bio si nezahvalan i tvrdoglav i sada gorko žališ zbog toga.
