Stavljate nekog drugog (ili nešto drugo) na prvo mesto
Negde u vama postoji primalni zapis o tome da žena treba da zna gde joj je mesto (a to nikako nije prvo mesto) i da ima da poštuje muškarca (da se ne buni kad je on zapostavlja). Važniji je posao, prijatelji, roditelji, pecanje. I kad se ona pobuni da je sve važnije od nje, možete li zaista da izjavite da ne razumete žene? Šta je nerazumljivo i nerazumno u potrebi da jedno drugom budete najvažniji?
Omalovažavate njena osećanja
Ovo je odbrambeni stav. Ne želite da vas ona gane, da vas kupi suzama, da vas uznemiri i natera da pomislite da možda niste u pravu. Lakše je da je proglasite preosetljivom, čak ludom, nego da uvažite njena osećanja. Vi možda ne vidite razlog što se ona oseća, ali ona ga vidi, on nije izmišljen. I ne možete rešiti stvar tako što ćete joj reći da nema potrebe da se tako oseća i da preteruje. Samo možete da je naljutite. To je kao kad biste joj rekli „sama si kriva što te boli glava, a verovatno preteruješ, jer te baš i ne boli mnogo“. Uviđate li koliko je to sebično?
