Neki smatraju da je poliamorija trend, kojim zbunjen mladi svet pokušava da se orijentiše u svetu poremećenih vrednosti, u kome svi varaju na sve strane, svi lažu i izdaju, brakovi se stalno razvode i svi žive u nepotpunim porodicama. Da je to pokušaj da se ljubavi oduzme onaj bolni deo, koji se obično tiče ljubomore i posedovanja, da se prihvati činjenica da osoba koju voliš želi da ima seks i to i čini sa nekom drugom osobom i da vernost nije obavezna da bi ljubav postojala i trajala i da ljubav može da uključuje više partnera. Ljubav to verovatno može, jer je njena osobina da sve obuhvata i uključuje, ali da li ti možeš da budeš deo takve ljubavi?
Ima i onih koji smatraju da je poliamorija pokušaj da se na pristojan način opravdaju nepristojne stvari, da se promiskuitet, požuda i razvrat upakuju u privlačan omot, da se kao ljubav među ljudima predstave požuda i niske strasti.
Šta ti misliš, jedino je bitno za tebe. Šta osećaš i šta možeš i da li je ono što ti stvarno, stvarno, stvarno, najiskrenije i najpoštenije želiš – ostvarivo?
Jer ti možda želiš da imaš više žena, koje su ti sve odane i verne. Možda želiš da seksualno eksperimentišeš i potrebna ti je osoba od poverenja da sa njom isprobavaš sve što te intrigira (uključujući i trojke i orgije), za koju si siguran da je tvoja i da te neće izneveriti i ostaviti samo zato što je u nekom eksperimentu u kome je učestvovala i neka treća osoba, otkrila malo više uzbuđenja i zadovoljstva nego što inače doživljava. A možda u srcu uopšte ne odobravaš nikakve kombinacije i jedino želiš osobu kojoj možeš u potpunosti da veruješ, da joj se predaš i obavežeš, ali te savremen način života, društvo i brojne interakcije sa ženama gotovo teraju na promiskuitet, na menjanje partnerki, koje ti se nikako ne sviđa, jer te ne ispunjava i ne zadovoljava.
