Dakle, nemojte stajati kao balvan, panj, direk. Nemojte govoriti ništa osim da vam je užasno žao, jer ćete biti u iskušenju da počnete da joj objašnjavate kako je luda što se toliko kida, da je ubeđujete da prestane i da se pravdate, a od toga će možda prestati da plače, ali će biti toliko ljuta, da će želeti da vas zgazi kao bubu.
Ona želi da njena osećanja budu legitimna. Da ima pravo da plače, a da se vi ne ponašate kao kreten koji se boji da će pokleknuti pred njenim suzama ili da će ga ženske suze udaviti. Ona želi da je utešite. A ubeđivanje da treba da prestane da plače, nikako nije utešno. Jedino je zagrljaj dovoljno utešan. Poljupci u kosu, ljuškanje, milovanje i zagrljaj. Valjda se sećate kako vas je mama tešila kad ste sebi dozvoljavali da plačete, jer ste bili mali? Ili toliko zazirete od plakanja, da ste i sećanja potisnuli?
Ne plašite se da dodirnete ženu koja plače. Neće eksplodirati. Možda će malo jače zajecati i ukvasiti vam košulju, ali to je iz zahvalnosti što joj dozvoljavate da vam plače u naručju.
I nemojte misliti da vam je dozvoljeno da vi plačete po njenoj košulji, iz razloga ravnopravnosti. Osim ako nemate neki baš legitiman razlog i to samo jednom. Ako oboje imate razloga za suze, i dalje ste vi taj koji grli i teši.
Aleksina Đorđević
