Zato prestani da pomažeš svojoj ženi i uključi se. Dogovorite se oko podele poslova i ono što odredite da će biti tvoja odgovornost, preuzmi na sebe u potpunosti, tako da ona ne mora uopšte da misli na to, ali uopšte. Ti si taj koji misli, pronalazi rešenja kad se susretne sa problemom u zadatku, osmišljava načine na koje se bavi stvarima koje je preuzeo na sebe, ima ih u vidu i planu i obavlja ih na vreme.
Posmatraj to kao poslovni projekat, koliko god poslovi koje obavljaš bili prozaični (usisavanje, održavanje automobila, čišćenje dvorišta i garaže, nabavka namirnica, kuvanje i pranje sudova vikendom, plaćanje računa, pronalaženje čistog veša, brisanje kupatila i čišćenje WC šolje nakon što si ih upotrebio…) i ponašaj se odgovorno prema zadacima koje si preuzeo na sebe. Samo tako ćeš zaista biti deo zajedničkog života i ostvariti se u ulozi partnera i oca – a to je ono što je svakoj ženi potrebno, iako možda to umeju da definišu.
Potrebni su nam muškarci koji preuzimaju odgovornosti u zajedničkom životu, u partnerstvu, u braku, u roditeljstvu, koji su uključeni, zainteresovani, predani. Koji nalaze sebe u takvom načinu života baš koliko i mi, koji ne beže od porodičnih obaveza u poslovne (kao što su naši očevi često činili i kao što mnogi muškraci inače čine).
Kad dođe u situaciju da kaže „lakše mi je da to sama obavim, nego da ga podsećam i da mu po stoti put objašnjavam šta treba da uradim“ muškarac dolazi u situaciju da se pita čime ona to nije zadovoljna i da se uvredi što se njegova pomoć ne ceni – i tu nastaje trajan nesporazum i disbalans između pomaganja i preuzimanja na sebe, između asistencije i učešća.
Ne trebaju nam pomagači i asistenti – to mogu da budu bilo koje osobe u našem životu, dadilje, kućne pomoćice, taksisti, kao i prijatelji i članovi porodice. Potrebni su nam aktivni učesnici, istinski partneri, koji su tu za nas, jer su tako izabrali i jer to biraju svakog dana.
Izvori fotograija: www.instagram.com, www.unsplash.com
Aleksina Đorđević
