Jasno vam je da postoje mentalne, psihološke i emotivne razlike između vas i žena i verovatno vam je baš drago zbog toga. Mi komplikujemo, konstruišemo, analiziramo, udubljujemo se poput detektiva i patologa u potragu za činjenicama koje će potkrepiti naš osećaj i dokazati nam da nismo šašave. Vi nemate tih problema. Kad vam nešto ne odgovara, uopšte vas ne zanima šta je to što vam ne odgovara, samo se pomerite i idete dalje. A šta je to što vas je odbilo i oteralo, da li je to neka njena osobina ili vaš osećaj, pa, ni to vas posebno ne zanima.
Čak ne biste rekli ni da ste pobegli. Prosto ste prekinuli kontakt koji ste hteli da prekinete. Ne razmišljate o pokušavanju, davanju šanse, upoznavanju, čekanju da budete sigurni čega tu ima ili nema za vas. Kad žena nekog upozna, ona odmah uključi sve radare, skenere, ultrazvukove i ostale senzore, koji ne služe da otkriju nešto što ne zna, nego predstavljaju nešto poput crne kutije koja beleži razvoj događaja i koja će poslužiti da se svaki trenutak rekonstruiše. Mi imamo onaj prvi osećaj, koji se uvek ispostavi kao tačan, samo potrebna nam je retroaktivna podrška da se uverimo da smo odmah znale. Jer, mi ne slušamo taj osećaj. Nego čekamo, dajemo šansu vezi da se razvije, kockicama da se sklope, ne odbacujući odmah mogućnost da ostvarimo vezu.
E pa, ta silna radijacija koju razvijaju svi ti senzori, deluje na vas kao sprava za rasterivanje komaraca. Tera vas da pobegnete. Niste znali? Nismo ni mi. Psiholozi su pronašli to objašnjenje, a na svima nama je da ga uvažimo i da razmislimo o njemu, iako nismo skloni analiziranju i udubljivanju.
