Pre nego što je odlučio da sa dugogodišnjim partnerom otvori Centar za promociju stvaralaštva i studiju vizuelnih umetnosti Zastava je pala na nas, Jakov Simović je više od 10 godina posvetio fotografiji. Prošle godine, na Dan mladosti, 25. maja, izložba Zastava je pala na nas je ugledala svetlost dana u galeriji O3ONE. Izložba je zasnovana na istraživanju ideje o tome ko su Jugosloveni danas i da li smo kao društvo danas slobodni kao što su nekad bili Jugosloveni. U razgovoru sa Jakovom smo se osvrnuli na izložbu, kako se na nju nadovezala ideja o istoimenom kulturnom centru koji se nalazi u Knez Mihailovoj ulici, kao i o tome kome je namenjen Centar za kulturu.
Pre nego što se osvrnemo na Centar za promociju stvaralaštva i studio vizuelnih umetnosti Zastava je pala na nas, ispričaj nam kako si s prijateljem došao na ideju za ime i istoimene izložbe u galeriji O3ONE.
Izložba se desila 25. maja prošle godine na Dan mladosti, danas nepostojeće države SFRJ. U petogodišnjem procesu stvaranja tih fotografija, jedini motiv zbog kojeg sam to radio jeste da upoznam lepotu različitosti i da sebi omogućim novo saznanje upravo u interakciji sa ljudima koje fotografišem. Želeo sam da moje fotografije budu most između modela i fotografa i da samim tim to zajedništvo postane celina. Zatim, u jednom večernjem razgovoru sa prijateljem, podelivši tu ideju, on je došao do zaključka da bi ta izložba mogla da nosi naziv Zastava je pala na nas, rekavši tada da je “zastava pala na svakog ko želi da oseća bogatstvo i lepotu različitosti”.
Kako je nastao koncept za izložbu Zastava je pala na nas i koju poruku si kroz nju posetiocima želeo da preneseš?
Koncept se zasniva na istraživanju ideje o tome ko su Jugosloveni danas i da li smo i mi slobodni kao što su “oni nekada to bili”. U svojim fotografijama, od Jugoslavije sam uzeo krovni simbol, motiv zastave, tačnije njene boje, uz spoznaju o tome kako je nekada postojala neka država, u kojoj su ljudi različitih verskih, nacionalnih i teritorijalnih pripadnosti mogli da žive pod istom zastavom. To su polazni elementi, simboli, koje sam implementirao u današnje vreme, puno nedoumica i nesigurnosti. Ljude drugačije i posebne, stavio sam u taj zajednički okvir, sa željom da vidim kakvo će novo značenje i ekspresiju taj neočekivani spoj da nosi danas.
Odakle je potekla ideja za nastanak prostora Zastava je pala na nas i koliko dugo je bila u planu?
U razgovoru sa današnjim partnerom, a dugogodišnjim prijateljem, predložio sam da otvorimo prostor u kojem bi ljudi mogli da se slobodno izražavaju u sferi vizuelnih umetnosti. Samim tim, to mesto je dobilo ime Zastava je pala na nas, po uzoru na izložbu koja implicira upravo taj kontekst, a mi zauzvrat dobijamo neprocenjivo saznanje i uživanje u saradnji sa stvaraocima danas. Tako se rodila ideja o centru za promociju stvaralaštva i studiju vizuelnih umetnosti.
Ranije si pominjao da se u tom prostoru ispunjavaju samo iskrene želje. U kom smislu?
Zastava je pala na nas je mesto gde se ostvaruju iskrene želje, koje nije lako prepoznati. Zapravo, samspoznaja i traženje odgovora na pitanje ko smo i šta radimo ovde je pokretačka energija svakog čoveka. Do ispunjenja iskrene želje se dolazi spoznajom sebe u svetu drugih i drugačijih ljudi. Mi smo tu da bismo vam omogućili prostor i dali vreme da ostvarite svoju iskrenu želju, a na vama je ono najteže da je otkrijete.
Koji se događaji održavaju u ovom kulturnom prostoru i kome su namenjeni?
Raznovrsnost događaja nama je neprocenjiva vrednost. Uvek smo spremni da kreativnim ljudima omogućimo uživanje u realizaciji njihovih ideja. Otvoreni smo za bilo koji vid stvaralačkog i umetničkog druženja.
Kako funkcioniše iznajmljivanje prostora i ko sve može da se prijavi?
Vrlo jednostavno, ljudi nas mogu kontaktirati putem društvenih mreža, mejla, mogu doći u prostor da ga vide i samim tim mogu ga rezervisati za svoj događaj.
Po čemu se Zastava je pala na nas razlikuje od drugih kulturnih centara?
Razlikuje se po energiji i brzini reakcije na izazove. Svi koji su do sada dolazili, osetili su tu energiju i jednostavnost u komunikaciji.
Videli smo umetnička dela koja krase sam prostor. Da li su i ona na prodaju i koja je procedura, i u tom slučaju – šta može zameniti njihovo mesto?
Da, to je naša saradnja sa prijateljskom galerijom Trag. Oni su tu da nam oplemene prostor delima velikana srpske moderne i savremene umetnosti. Njihovo mesto je važno, ali jednako važno je prezentovanje aktuelne umetnosti.
Reci nam nešto i o svom putu u svetu fotografije – kako je krenuo i koji su ti bili najveći izazovi s kojim si se suočio?
Ulazak u fotografiju svakako je bio spontan i naizgled slučajan. Otac mi je jednom prilikom dao svoju staru Olimpus kameru sa idejom da ću kroz igru, možda, prepoznati i nešto više. Od tada je prošlo 10 godina, a ja se i dalje igram i čini mi se da će tako biti zauvek. Kroz fotografiju ispitujem svoje iskrene želje, a nadam se da će mi Zastava je pala na nas pomoći da ih ostvarim.
Pomenuo si da su mnogi željni iskrenog pristupa u svakoj sferi poslovanja, kao i to koliko je bitan balans. Kako se to odrazilo na fotografiju, a kako na prostor Zastava je pala na nas?
Ljudi su danas uznemireni velikim neskladom i krajnostima u okruženju. Mislim da uvek treba tragati za balansom i skladom. Tu harmoniju tražim kroz svoje fotografije. Od slike sam sve naučio. Dala mi je zadovoljstvo i smisao u svakom trenutku stvaranja. Sa prostorom Zastava je pala na nas proširuju se mogućnosti. Sada je tu i učenje i saznavanje od drugih kreativnih ljudi, ne samo od fotografije.
Koja je tvoja vizija za budućnost ovog kulturnog prostora?
Ja sam čovek današnjice, ne razmišljam o budućnosti. Mislim da se treba fokusirati na danas i uticati sad, nevezano da li je to preko vizuelnih umetnosti ili bilo koje druge iskrene kreacije ljudi.
Fotografije: WANNABE Media
Marija Gavrilović
