Oduvek strastveni zaljubljenik u automobile, Luka Pavlićević je danas vlasnik firme eMotion Automotive, koja se, pored flotnog konsaltinga, bavi i uslužnom prodajom polovnih vozila, klijentima nudeći brojne vrste svakodnevno neophodnih usluga. Luka ima dvadeset godina iskustva u oblasti auto-industrije, kako u korporativnim – tako i u preduzetničkim vodama. Između ostalog, otkrio nam je koji automobil se pokazao kao najpouzdaniji, u kom smeru ide auto-industrija, kao i zašto je Ferrari F40 LM njegov omiljeni model automobila…
Vlasnik ste firme eMotion Automotive – koja se, pored flotnog konsaltinga, bavi i uslužnom prodajom polovnih vozila. Za one koji nisu upoznati, ukratko nam opišite princip poslovanja svoje firme.
Princip poslovanja se zasniva na nekoliko segmenata u okviru perioda korišćenja vozila. Mi smo eksterni partner koji se bavi održavanjem voznog parka, bilo da je reč o nekoliko vozila ili većoj floti; podrška korisnicima vozila u slučaju problema, podsetnik da je vreme za registraciju ili sezonsku zamenu guma, kao i organizator svih aktivnosti vezanih za servisiranje i popravku vozila. Klijentima takođe pružamo i premijum uslugu Odvezi/Dovezi, koju mnogi rado koriste kako bi uštedeli dragoceno vreme. Bilo da je reč o redovnom održavanju, zameni guma, tehničkom pregledu ili drugoj aktivnosti, preuzimamo vozilo na dogovorenoj adresi i, po završetku akcije, klijentu dovozimo vozilo na željenu adresu. Za kraj, kad klijent želi da proda svoje vozilo, omogućavamo brzu i transparentnu prodaju ka profesionalnim trgovcima ili ka krajnjem kupcu. Ceo spektar usluga koje su svakodnevno neophodne. Najčešći razlog zbog kojeg nas klijenti angažuju je i finansijski aspekt: koristimo sopstvene resurse, a naša usluga spada u sektor troškova koji se ne oporezuje. Dakle, po ceni jednog zaposlenog dobijate ceo tim koji vam je na raspolaganju 365 dana u godini.
Imate 20 godina iskustva u oblasti auto-industrije. Sa kakvim izazovima se suočavate na dnevnom nivou? Koji izazov biste istakli kao najveći dosad?
Svaki klijent ima specifične potrebe, te je ispunjenje tih potreba izazov samo po sebi. Jedan od većih izazova u karijeri je bio uvođenje online licitacije za prodaju korišćenih vozila, namenjene isključivo za profesionlne trgovce. Reč je o jedinstvenom principu prodaje u Srbiji, koji sam za jednu lizing kompaniju implementirao 2010. godine. Projekat je bio poprilično zahtevan jer je podrazumevao online prodaju vozila isključivo na osnovu prikazanih slika i informacija o vozilu. U zemlji u kojoj se svaki dan dovodi u pitanje poreklo, stanje vozila i kilometraža, izazovno je bilo steći poverenje kupaca na duge staze. Zamislite da kupac iz, na primer, Niša pogleda automobil na online marketu, osvoji ga na licitaciji u podne i plati ga u narednih nekoliko minuta. Isti dan preuzme vozilo iz Beograda, opere ga i do kraja dana pripremi za oglašavanje i prodaju. Na sve to, ne mora da ulaže dodatna sredstva i gubi vreme jer je kupio dobru i proverenu robu. Savršen sistem u kojem profesionalni trgovac u vrlo kratkom roku može da izvrši nabavku kvalitetne robe i brz obrt sredstava. Za postavljanje čvrstog temelja ovakvog sistema trebalo je nekoliko godina.
Kada radite posao koji volite i kreirate rešenja u koja verujete, put do cilja može biti dug, ali je svakako dostižan. Tokom godina, izgradio sam odličan odnos sa kupcima, tako da je platforma postala glavni izvor nabavke vozila za domaće profesionalne trgovce. Do početka 2021. godine prodao sam oko 6.000 vozila, uz progresivne finansijske rezultate na kraju svake godine. Posebna draž je doneti korist kompaniji za koju radiš, kao i partneru sa kojim sarađuješ. Dakle win-win.
S obzirom na to da imate korporativno i preduzetničko iskustvo, koja je razlika između navedenih? Šta biste, u tom pogledu, preporučili mladima koji su na početku svoje karijere?
Korporacija vam pruža mogućnost da se usko bavite segmentom za koji ste zaduženi, dok kao preduzetnik morate poznavati svaki segment poslovanja svoje firme. Radom u korporaciji ostvarujete profit drugom licu, dok kao preduzetnik profit ostvarujete za sebe. U korporaciji imate nadređene kojima raportirate, dok ste kao preduzetnik prepušteni sami sebi. Korporacija vas može naučiti svemu što će vam kasnije biti potrebno kao preduzetniku. Što se tiče preporuke, u suštini treba se oprobati u oba segmenta, jer svaki ima svoje prednosti i mane. Takođe, sve zavisi od vašeg karaktera. Ukoliko volite sigurnost, korporacija je za vas. Ukoliko ste spremni za avanturu i volite da sami organizujete svoje vreme, onda se oprobajte kao preduzetnik. Sa moje tačke gledišta, rešenje koje primenjujem je idealno: preduzetnik koji je eksterni konsultant i saradnik kompanija.
Prema vašem iskustvu, koji automobil se dosad pokazao kao najpouzdaniji i zašto?
Teško pitanje. Zapravo težak odgovor. Zaljubljeniku u automobile, naročito sportskih, često je teško biti objektivan. Ukoliko se pališ na sportske automobile, Porsche je uvek dobar izbor. Kvalitetan i pouzdan (iako me je izdao dva puta – dešava se, šta da se radi (smeh)). Ako ti je automobil samo prevozno sredstvo, “Japanac” je uvek dobar izbor, bilo da je reč o dosadnoj Toyoti ili simpatičnoj Mazdi/Hondi. S druge strane, ljudi se u poslednjih nekoliko godina najčešće opredeljuju za Škodu Octaviu ili Superb zbog ogromnog gepeka i prostora za putnike na zadnjoj klupi. U suštini, nema loših automobila, već ima ljudi koji grozno voze i ne održavaju automobile, u tome je stvar.
Koji je vaš omiljeni automobil i šta od karakteristika poseduje, pa ga izdvajate od drugih modela?
Pripadam staroj školi, tako da su za mene pravi automobili oni s kraja osamdesetih, pa do početka dvehiljaditih. Tada se jasno znalo šta je snagator, a šta običan automobil. Danas svi izgledaju kao transformersi, bilo da ima 50ks ili 500ks.
U suštini, teško je opredeliti se za jedan automobil, s obzirom na gore pomenutu eru, koju su obeležili mnogi modeli iz raznih segmenata. Bila bi mi potrebna poveća garaža, da ne kažem hangar, da ih sve popakujem. Ali ako baš mora da se svede na jedan automobil, to je Ferrari F40 LM. Zašto? Zato što je to jedna stara baraba sa karakterom. Sirova snaga, drzak dizajn. Kada ga vidiš i čuješ, smrzneš se. Kada ga voziš, moraš da ga poštuješ jer ne prašta greške. Testosteron na točkovima.
U toku pandemije korona virusa, na društvenim mrežama ste malim i velikim maturantima besplatno ponudili svoje usluge vožnje na matursko veče – i naišli na brojne pozitivne reakcije javnosti. Kako ste došli na ovu ideju? Kako pamtite ovo iskustvo?
Pre dvadesetak godina sam sasvim slučajno naleteo na jednog tipa kojeg nisam poznavao, a koji je vozio poprilično modifikovanu BMW kockicu. Ponudio mi je da me provoza, što sam, naravno, prihvatio. Pola sata smo leteli po auto-putu tamo-vamo, a ja sam otišao kući pod utiskom vožnje i njegovog gesta. Tip je potrošio vreme i novac na nekog koga ne poznaje. Kapa dole. Danas se i dalje družimo.
U toku pandemije, niko od nas pasioniranih ljubitelja automobila nije izvozio svoje ljubimce iz garaže. Približavalo se vreme matura, a situacija sa koronom je jenjavala. Bilo je pitanje da li će mature biti održane, a svima je bilo potrebno da se malo opuste nakon tenzije i opšteg zatvaranja. Ideja mi je bila da spojim lepo i korisno, odnosno, da omogućim klincima koji obožavaju automobile, da se provozaju na njihovo najlepše svečano veče – maturski bal.
Cela priča me je na kratko vratila na moju malu maturu, koju sam propustio jer roditelji nisu bili u prilici da mi je priušte, a kamoli i vožnju u sportskom automobilu. Tako da dobro znam šta takav sitan gest klincima znači.
Pozvao sam i druge da se sa svojim automobilima pridruže akciji. Pojedini su se odazvali.
Osnovno pravilo koje sam postavio bilo je da roditelji moraju biti prisutni kada dođem po klince. Na moje iznenađenje, javljali su se roditelji i dečaka i devojčica, sa svih strana Beograda. S bzirom na to da se javio veliki broj roditelja, akciju sam produžio sa 7 na 10 dana. Rezime cele priče je da su klinci bili presrećni, Neko je išao sam, a neko je imao pratilju, pa smo išli i po nju. Neko je pozvao drugare ili drugarice. Iako je automobil poprilično mali, svi smo uspeli da se smestimo i nasmejani lagano provozali do žurke. Sve je prošlo kako treba, a roditelji su bili prezadovoljni.
Reakcija javnosti je bila superpozitivna. Međutim, bilo je i onih koji su to razumeli na pogrešan način, u smislu da je reč o samopromociji ili promociji pogrešnih vrednosti. Verovatno su polazili od sebe. Mnogo medija me je kontaktiralo u vezi intervjua i gostovanja na temu mog gesta. Međutim, odbio sam pozive jer sam smatrao da su zvezde ove priče klinci i da pažnja ne treba da bude usmerena ka meni. Sledeće godine sam opet obavio nekoliko inkognito vožnji, a nadam se da ću i ubuduće imati vremena da ponovo organizujem vožnju. S tim da će akcenat biti na organizaciji većeg broja prijatelja.
U toku prethodnih godina ste učestvovali i na trkama automobila, koje predstavljaju vašu veliku pasiju. Kakav osećaj trka izaziva u vama?
Automobilizam je moja najveća pasija, a došla je sasvim prirodno po ocu, koji se sedamdesetih godina prošlog veka bavio trkama u tadašnjoj Jugoslaviji. Još odmalena me je vodio po kružnim, brdskim i reli trkama širom Jugoslavije, tako da je pasija duboko utemeljena u DNK. Bilo da učestvujem ili sam u publici, trkačka staza i trkački automobili su mi opsesija. Do sada sam imao prilike da se bavim trkama amaterski i profesionalno. Profesionalno učestvovanje je trenutno na pauzi dok ne složim poslovne i porodične obaveze. Povremeno posećujem stazu sa trenutnim automobilom koji mi služi za putovanje i stazu. Trudim se da svake godine posetim nekoliko trka u inostranstvu. Nažalost, samo kao posmatrač, ali nadam se u budućnosti i kao učesnik. Želja mi je da sa nekim classic/historic starijim BMW-om nastupam na kružnim ili reli trkama. To su automobili koji pripadaju istoriji, odnosno, periodu uz čije sam zvuke odrastao.
Gostovali ste u nekoliko podkasta i emisija, gde ste pričali o dosadašnjim iskustvima i dešavanjima o svetu automobila. U kom pravcu ide auto-industrija? Koja su vaša predviđanja?
Jedna od glavnih tema današnjice je energija koja pokreće vozila. Trenutno stanje mi govori da je bliska budućnost rezervisana za vozila na hibridni pogon, odnosno, korišćenje goriva za vangradsku vožnju i električne energije za gradsku vožnju. Nisam siguran koliko je realan apsolutni prelazak na električnu energiju u skoroj budućnosti, dokle god se ne reše stavke kao što su težina i kapacitet baterije. Postoji još mnogo stavki za razmatranje, ali da ne otvaramo priču. Mislim da fokus treba da bude na malim gradskim automobilima i manjim dostavnim vozilima, koji apsolutno treba da budu potpuno električni, kako bi smo konačno prodisali u gradovima. Tema koja je posebno zanimljiva jeste vodonik kao pogonsko gorivo. Međutim, automobilski giganti su uložili ogromna sredstva da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva na električnu energiju, nisam siguran da će lako odustati od zacrtanih planova. Mislim da će budućnost pripasti onom “gorivu” kojem investiciona grupa bude imala najveći interes.
Kada je reč o načinu korišćenja vozila, svet sve više koristi tzv. car sharing – deljenje automobila. Pre svega, vlasništvo automobila će biti u velikoj meri isključeno jer, pre svega, treba da se zapitate da li su vam zaista neophodni troškovi vlasništva vozila: registracija, osiguranje, kredit, održavanje, itd. Ako sednete i razmotrite koliko realnog vremena koristite automobil u toku dana, shvatićete da je to svega sat-dva, dok ostatak vremena automobil provede na parkingu. Pa puta broj dana, meseci, godina… Dakle, plaćate nešto što vam jedva koristi. Slično kao fiksni telefon.
Rešenje je, zapravo, u deljenju automobila, na način da ćete plaćati mesečnu pretplatu na određenu kategoriju vozila. Kroz mobilnu aplikaciju ćete moći da pronađete automobil na ulici, telefonom ga otključate i odvezete se do željene lokacije. Po završetku vožnje, izlogujete se iz vozila i dok ste rekli “WANNABE”, neko je već seo u taj automobil i odvezao se dalje. A vi niti ste sipali gorivo, niti ste brinuli gde ćete parkirati. Ovo je već uveliko normalna stvar u svetu, samo što mi, nažalost, kasnimo poprilično. Isti princip će biti za mnoge stvari, kao što su bicikl, trotinet, garaže, kuće, stanovi – sve ono što svakodnevno koristimo samo delimično. Ženu i decu ne dajte nikom, mada za ovo drugo ponekad nisam siguran. (smeh)
Da li imate još interesovanja pored automobila? Kako provodite slobodno vreme?
Pored automobila, sledeća pasija je putovanje. Imam anegdotu iz jedne ambasade, gde me je, pre desetak godina, na razgovoru za vizu, gospođa pitala zašto toliko putujem? Na šta sam joj odgovorio: Da je putovanje besplatno, kući ne bih dolazio. Srećna okolnost je da smo supruga i ja odličan tandem, tako da se začas organizujemo da zbrišemo negde. Je l’ idemo? Idemo! Za takve akcije morate imati partnera kojem “svira ista muzika u glavi” kao i vama. U suprotnom, nećete stići dalje od obližnjeg šetališta ili restorana. Nama su gorivo, kafa i kroasan dovoljni da obiđemo celu planetu. I porcija smrznutih jagoda za gospođu, moliću!
Što se tiče sportova, pre desetak godina trčanje mi je ušlo u krv i od tada sam navučen. Ko ne razume, neka stavi slušalice u uši, odvrne omiljenu muziku i neka javi kako se oseća nakon završenog trčanja. Navukao sam se i na padel. Odličan i brz sport, vrlo pristupačan svima. Treninzi, odnosno teretana, podrazumeva se.
Kao klinac nisam voleo da čitam, međutim, sad se često nađem u situaciji da u isto vreme čitam nekoliko knjiga različitih žanrova. Kad se zasitim jedne teme, odmaram glavu drugom. Možda to nije najbolje rešenje, ali je svakako bolje od gledanja televizije i društvenih mreža zbog kojih smo globalno anestezirani. Ugasite TV, spustite telefone, čitajte knjige i razgovarajte sa ljudima oči u oči. Uskoro će razgovor sa ljudima postati prevaziđen i skup, jer ćemo razgovore voditi sa AI.
Koji su vam planovi za budućnost? Gde sebe vidite u narednim godinama?
Pre nekoliko meseci i potpuno neplanski, ukazala mi se prilika da uđem u biznis koji se bavi kreiranjem zabavno-edukativnog programa za YouTube, Instagram i TikTok. Jedna lagana priča je vrlo brzo prerasla u ozbiljan biznis koji je trebalo voditi i organizovati. S obzirom na to da su automobili tema programa, prirodno sam uklopio ovu obavezu sa ostalim poslovima. Ulaskom u svaku poru ove priče, dobio sam širu sliku o kompleksnosti sistema. Kreativa, organizacija, analitika, režija, finansije, prava, klijenti, obaveze… prava mala televizija. Zahvaljujući odličnoj energiji u timu, jasno smo postavili stvari na svoje mesto i nastavili sa kreiranjem i isporučivanjem jedinstvenog sadržaja za publiku. Često nailazimo na komentare tipa: Je l’ može neki klip bez sponzora? Ljudi nisu svesni koliko vremena, truda i novca je potrebno da se isporuči kvalitetan sadržaj na svim mrežama. Ukoliko vam se program ne zasniva na vulgarnom i besmislenom sadržaju, koji većina mladih gleda i koji donosi najviše pregleda, ne možete se osloniti samo na prihod od YouTubea. Zato smo zahvalni svim klijentima koji podržavaju naš sadržaj i sa kojima imamo odličnu saradnju. Ideja celog koncepta kanala je da se, pored standardnog programa, rade i veliki projekti koji do sada nisu viđeni kod nas.
Što se tiče planova za budućnost, pored poslovnih kojih uvek ima napretek, želim da se ostvarim kao roditelj deci svoje supruge, kao i da postanem otac. Naime, supruga iz prvog braka ima troje dece, a oboje veoma želimo četvrto. Zapravo, i klinci žele još jednu seku ili batu, mada svi navijamo da bude mala plava šećerlemica. Zajedno sa dve mačke, nadam se da ćemo uskoro zaokružiti broj na 8 članova posade. Još malo, pa košarkaški tim. (smeh)
Fotografije: WANNABE Media
