Naš sagovornik je Siniša Cvetić, mladi filmski režiser koji svojom kreativnom vizijom i jedinstvenim stilom pravi talase u filmskoj industriji. Sa veoma uspešnim debitantskim ostvarenjem “Usekovanje“, etablirao se kao talenat u usponu na koji treba obratiti pažnju. U ovom intervjuu dobili smo uvid u njegov kreativni proces, i u inspiracije i izazove sa kojima se suočavao na svom putu da postane uspešan stvaralac. Dakle, u nastavku teksta zaronite u svet ovog mladog režisera i saznajte više o njegovoj uzbudljivoj karijeri.
Tvoj debitanski film “Usekovanje” je za svega dva meseca od premijere osvojio čak 6 nagrada – od kojih su dve na 44. filmskom festivalu u Moskvi. Kako tumačiš utiske ruskih gledalaca?
Prijatno sam iznenađen reakcijom publike uprkos tome što smo se moj scenarista David Jakovljević i ja plašili da će se određene idiosinkrazije našeg jezika i žargoni izgubiti u prevodu. Ipak jezik filma prevazilazi samu izgovorenu reč i komunicira na jednom drugom nivou. U Moskvi je dobio nagradu publike što to i potvrđuje.
Domaća publika prepoznala je mnogo toga zanimljivog u priči o porodici okupljenoj oko slavske trpeze. Otkrij nam kako je izgledao kreativni proces i kako si razvio koncept čitave priče?
U početku smo bili vođeni produkcijskim okvirima. Nismo želeli da zamišljamo nešto što mnogo košta da se realizuje. Posvetili smo se likovima i njihovim međusobnim odnosima. Mislim da su dobro postavljeni i zanimljivi likovi ono što čini film uzbudljivim, bilo da se radnja dešava oko slavske trpeze ili na kapijama Mordora.
Tvoj film ima impresivnu glumačku ekipu. Reci nam nešto više o vašem procesu saradnje i kako si radio sa glumcima i drugim članovima tima da biste oživeli svoju viziju?
Neposredno pred početak snimanja sam imao koronu. Tako da su se sve probe sa glumcima odvijale preko Zooma. Na svu sreću, glumci koje sam izabrao su izrazito talentovani; Davidov tekst im je dao više nego dovoljno da razumeju svoje likove, a na meni je bilo samo da smislim gde da postavim kameru.
Vratimo se na trenutak na filmske festivale. Oni mogu biti odličan način da se stekne izlaganje i priznanje za nove reditelje. Kakvo je tvoje iskustvo sa festivalima i kod nas, i u Moskvi, i kako su uticali na tvoju karijeru?
Festivali su važni sa pozicioniranje u industriji. Mislim da nam je plasman “Usekovanja” omogućio da lakše obezbedimo sredstva za naredni film. Naravno, festivali predstavljaju i zgodnu priliku da se putuje po svetu.
Mnogi mladi reditelji “muče muku” sa pronalaženjem sredstava i podrške za svoje projekte. Kako si obezbedio sve što je potrebno za svoj debitantski film i koji savet imaš za druge ambiciozne filmske stvaraoce?
Glavni savet za mlade stvaraoce je da budu racionalni u svojoj ambiciji. Nije dovoljno samo imati ideju za film, važno je imati i ideju realizacije. Film je najskuplja umetnost i zato autorski tim mora dobro da razume logiku proizvodnje. Potrebno je mnogo vremena i ljudi kako bi se snimio dugometražni film. To je kreativan, ali i logistički poduhvat koji zahteva mnogo truda i energije, čak i kad su obezbeđena sva sredstva. Filmovi se vole srcem, ali se prave glavom.
Film “Usekovanje” je opisan i kao “srpski film koji će biti upisan u istoriju srpske kinematografije”. Ko su tvoji najveći filmski uticaji i kako su oni oblikovali tvoj pristup snimanju filmova?
Ultimativno svi filmovi i autori koji su “uticali” na mene su bili samo inspiracija. Najveći uticaj na to kako zapravo pristupam filmu imaju moji profesori i moje kolege, kao i sredina u kojoj živim. Sa profesorima i kolegama zapravo razgovaram o tome kako da napravim film, kako da pristupim scenariju, realizaciji, režiji, montaži itd. Sredina u kojoj stvaram u velikoj meri oblikuje šta i kako mogu da snimim. Reditelj traga za svojom slobodom u vrlo malo okviru, što čini film vrlo nezahvalnom umetnošću.
Šta te je inspirisalo da kreneš u vode filmskog rediteljstva, i kako si započeo u ovoj industriji?
Ljubav prema pravljenju filmova koju sam razvio još u svojoj 12. godini. To se desilo potpuno spontano i nikad me nije prošlo. Mogu da kažem da sam prvo počeo da volim da pravim filmove, pa tek kasnije i da ih gledam. Veoma mi je bilo zabavno da okupljam drugare u cilju snimanja nekakvih filmića koje bih montirao i zatim pokazivao drugima.
Koji su bili najveći izazovi sa kojima si se suočio u toku produkcije svojih filmova i kako si ih prevazišao?
Iskreno, jedini izazovi su finansijske prirode. Da li imamo sredstava da realizujemo ono što smo zamislili? U isto vreme ti izazovi su i najzabavniji jer potencijalno postoji kreativno rešenje čije otkriće predstavlja veliko zadovoljstvo.
Mnogi reditelji se bore sa prelaskom sa svog debitantskog filma na drugi projekat. U razgovoru si nam otkrio da već radiš na novom filmu u kome glume Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić. Otkrij nam nešto više o tome i kako planiraš da nadogradiš uspeh svog prvog projekta?
Na predlog mog producenta Zorana Jankovića, David i ja smo osmislili komediju. Zapravo, satiru na račun naše televizijske produkcije, ali i našeg društva trenutno. Film smo realizovali za vrlo kratko vreme, ali verujem da ćemo iznenaditi publiku sa ostvarenjem kakvo još nisu gledali.
U razgovoru si nam otkrio i da pripremaš film o hajducima iz 16. veka. Za kraj, otkrij nam neku informaciju o tom filmu, kao i kako planiraš da održiš svoj umetnički integritet, a istovremeno ispuniš očekivanja publike i industrije za naredne projekte?
Nadam se da će to biti jedno od uzbudljivijih ostvarenja sa ovih prostora. To je film epohe koji će se i te kako baviti našom sadašnjicom. Publika do sada nije imala prilike da vidi film o hajducima iz 16. veka i ovo će biti prvo ostvarenje koje prikazuje te junake. Tako da publika ne može ni da ima konkretna očekivanja, a ja joj obećavam da će se dobro provesti.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Nenad Grubanoski
