Poslednjih godina, Stevan Subić postaje sve prisutnije ime na svetskoj sceni strip umetnosti. Nakon što je za inostrano tržište ilustrovao stripove vanvremenskih junaka Conana, Tarzana i Sherlocka Holmesa, ovaj Zrenjaninac trenutno radi za kuću DC za koju ilustruje ciklus stripova pod nazivom The Riddler: Year One – o jednom od najvećih Batmanovih negativaca – Zagonetaču. Pored ovoga, Stevan je radio i na planetarno popularnoj video-igri Diablo, piše svoje autorske stripove i dobitnik je brojnih vrednih međunarodnih i domaćih priznanja za svoje stvaralaštvo. Sa Stevanom smo, između ostalog, porazgovarali o njegovom stripu iz The Batman franšize, kako izgleda saradnja sa holivudskim glumcem Paulom Danom, i zašto se vratio umetnosti nakon rada na naftnim bušotinama…
Moramo reći da smo se oduševili kad smo prvi put čuli da ćeš biti ilustrator DC stripa The Riddler: Year One, zvaničnom prikvelu filma The Batman Matta Reevesa. Kako je došlo do toga da, od svih strip ilustratora na svetu, DC za ovaj poduhvat izabere baš tebe?
Ne možete znati do kojih sve ruku vaš rad može dospeti, ko sve to čita, sluša, gleda, a da nemate nikakvu predstavu da se to događa. Nekoliko godina unazad sam dobijao poverenje vodećih evropskih izdavača da radim na veoma odgovornim naslovima koji rezonuju sa velikom publikom i od kojih i sam izdavač očekuje mnogo, jer takvi naslovi sami po sebi obiđu svet – pre ili kasnije. Verujem da ćemo se dotaći i tih naslova, ali na ovom mestu mogu reći da, tako kružeći, moj rad je stigao i do redakcije DC Comics, gde je Riddler uveliko čekao umetnika za sebe. Mislim da se ulaganje u znanje i rad na sebi, onako da uvek iznova pomeraš svoje granice i dvokorakom se udaljavaš od zone komfora, o koncu vrati osobi. Pre ili kasnije, neko to prepozna.
Scenario stripa je napisao holivudski glumac Paul Dano, koji u najnovijem The Batman filmu tumači Riddlera, odnosno Zagonetača, neizostavnog člana galerije zlikovaca Mračnog viteza. Na koji način te je Paul kontaktirao? O čemu ste pričali pri prvom razgovoru?
Kontakt je usledio od strane redakcije DC Comics. Oni su kao izdavač radili sa Polom u ranoj fazi kad je sve još uvek bilo super tajno, nakon što je Matt Reeves povezao Danoa sa DC-jem, kad je, takoreći, projekat tek razvijan. Isprva ništa nisam znao o scenaristi naslova za koji me pozivaju. Iz dana u dan se sve odvijalo, veoma brzo i, nakon možda dve nedelje od inicijalnog kontakta sa uredništvom, rečeno mi je da bi trebalo obaviti jedan Zoom sastanak da porazgovaramo. Dan uoči toga sam saznao da je reč o Paulu Danou, da je reč o prikvelu za novi Batman film i da strip govori o Riddleru. Taj Zoom je bio jedan od najvažnijih razgovora koje sam imao u karijeri, možda i u životu. Saznanje sa kime treba da se upoznam i sa kime bih trebalo da sarađujem po sebi već ima svoju specifičnu težinu, a da već sutradan treba obaviti razgovor od kog sve zavisi sa tom istom osobom, nisu svakodnevna iskustva. Ispostavilo se da je Paul skoro godinu dana prolazio kroz stotine portfolija koja mu je dostavljao DC ili ih je sam pronalazio, te tako, nakon nekoliko stotina autora, u mom radu prepoznao je ono što je tražio.
Za one koji nisu upoznati, ukratko nam opiši Riddlera. Kako izgleda njegov put u tvojim stripovima?
Riddler je na samom početku razvoja lika Batmana bio deo najuže trojke. Svako je imao svoju naročitu osobenost svojstvenu vremenu u kome je nastajao i arhetipovima tog posleratnog perioda. Batman, Joker, Riddler. Riddler je raspisan kao ličnost koja jedina može intelektualno da parira najvećem detektivu na svetu iliti Batmanu, i kao superiorniji od Batmana – u tom pogledu nevolje koje donosi Gothamu – Mračnom vitezu donosi izazove koji se rešavaju umom. On se od 1948. godine do danas menjao, što je priorodno, ali je osnova karaktera ostala ista – intelektulano superiorni protivnik Batmana. Za razliku od Jokera koji je prethodnih tridesetak godina isplivao u prvi plan zahvaljujući Holivudu, Riddler to sada dobija i, što se mene tiče, i te kako zasluženo. Izvanredna pojava u devetoj umetnosti, nezamenjljiva. Mi u našoj seriji prikazujemo život Edwarda Nashtona, kako je pravo ime Riddlera, od njegovog detinjstva do razvoja njegovog uzbudljivog karaktera po kakvom ga svetska publika prepoznaje.
Trenutno radiš na četvrtoj priči The Riddler: Year One – od ukupno šest stripova ovog ciklusa. Da li je u planu da na kraju izađe i omnibus, odnosno, grafički roman koji će obuhvatiti svih šest priča?
Tako je, upravo radim na četvrtoj epizodi od šest koliko će brojati naša serija. Negde sam na polovini naslova i mogu reći da će publika biti iznenađena onim što spremamo Paul i ja. Veoma se radujem izlasku trejda, takozvane knjige iliti omnibusa. Nažalost, ne mogu reći kada će se to dogoditi. Verujem do kraja ove godine ili početkom sledeće, ali omnibusa će svakako biti. Verujem da će biti objavljen i u Srbiji, na našem jeziku.
Sa Paulom Danom se i danas redovno čuješ. Glumac je imao sve same pohvale za tvoje stvaralaštvo, između ostalog izjavivši kako je „zadivljen tvojim radom na svakom koraku“, kako „oseća tvoje srce i dušu u svakom tušu, boji i prizoru“. Šta ove reči znače za tebe i tvoje dalje stvaranje?
Vratio bih se na onaj pomenuti prvi razgovor među nama. Kad sam dobio informaciju o kome je zapravo reč, prvo što sam pomislio bilo je, zaboga, pa ja sam fan ovog čoveka. Godinama unazad njegove uloge su mi ostajale u sećanju, a filmovi koje je radio su, svi redom, među meni najdražim. Reditelji sa kojima je radio, glumci i glumice, Brodvej, biće lakše za vaše čitaoce ako i sami proguglaju rezime ovog neverovatnog umetnika. Krajnje impresivan opus ovog gospodina, izvanrednog glumca i osobe. Rečju, u svim našim razgovorima koji su česti i nakon godinu dana koliko radimo, u njegovim rečima čujem i prepoznajem to ogromno iskustvo neposrednog rada sa imenima kao što su Spileberg, Denis Villeneuve, Bong Joon-ho, De Niro, Daniel Day-Lewis, Hugh Jackman i mnogi drugi, tako da osoba sa takvim umetničkim i ličnim iskustvom i reputacijom, najblaže rečeno, svojim iskrenim oduševljenjem daje taj jedan naročiti podstrek. Iznenaditi rešenjima umetnika sa toliko sadržajnim iskustvom jeste za mene nešto što smatram možda i najvećim komplimentom i priznanjem mom radu i umetnosti koju delim sa svetom.
Izložba tvojih originalnih radova (skica i crteža) pod nazivom The Riddler: Year One, predstavlja tvoju osmu izložbu samostalnih radova, a bila je otvorena u Narodnom muzeju u Zrenjaninu krajem prošle godine. Paul Dano je za nju napisao uvod u katalogu. Kakav je osećaj otvoriti ovako važan događaj u tvom rodnom gradu? Kakvi su bili utisci posetilaca?
Kao autor uvek sam u kontaktu sa svojom publikom, čitaocima i čitateljkama gde god se oni nalazili – iz istog razloga smatram da su i izložbe važne. Ja sam na prvom mestu pripovedač, a u osnovi priča koje su namenjene široj publici uvek se nalazi neki tihi podstrek, podsticaj u dubini poruke koja se tim delom daje. Taj podsticaj, bar u mom slučaju, upućuje na optimizam, vedar i živ pogled na život, na kreativnost i dostojanstvo, i sve mogućnosti koje daruje slobodan um, naročito neodustajanje; podsticaj da ličnim primerom pomeriš makar samo jednu osobu da promeni nešto u svom životu. Naročito mlađe, pozitivnim, neposrednim primerom.
Tako doživljavam i svoje izložbe, pre svih ostalih ovu “Zagonetač godina prva”, koja je otvorena u Narodnom muzeju Zrenjanina, fantastičnom zdanju te prestižne ustanove kulture koja je ujedno bila i prva izložba profesionalnog strip autora u 111 godina dugoj istoriji ovog muzeja. Kroz brojne radionice sa mladima, kroz tematske večeri, posete mojih prijatelja širom Srbije, ova izložba je tokom svojih mesec dana prodrla do velikog broja mladih, pametnih glava, u mom rodnom Zrenjaninu – i, sasvim sam siguran, dala nekolicini podsticaj da krenu sličnim ili istim putem – da stvaraju, daruju i vraćaju prostoru i ljudima čiji su sastavni deo, da život oko sebe obogaćuju sadržajima kojih ne bi bilo bez njih. Tako jedino rastemo i kao pojedinci i kao narodi – dajući i deleći.
Lično sam više nego zahvalan Zrenjanincima na odzivu, radoznalosti, podršci. Svakako su mi trajanje izložbe, kao i izlazak prve epizode stripa u SAD, moji sugrađani dodatno uveličali. Valja reći i taj detalj – želja mi je bila, i uspeo sam u svojoj nameri da je ostvarim, da se otvaranje izložbe originalnih tabli iz prve epizode stripa odigra svega jedan dan nakon svetske premijere stripa u SAD. Posetioci u Zrenjaninu bili su prvi ljudi u Evropi koji su videli ove table i primerke stripa, ne samo uživo na postavci. To je moj skromni doprinos umetničkoj baštini mog rodnog grada.
Koji ti je omiljeni junak, a koji zlikovac iz Batman, odnosno, DC stripova?
Batman, naravno. Mnogo se likova prepliće u svetovima koje generišu DC i Marvel, ali Batman je autentičan, nema pandana i ne može ga biti jer je sam karakter lika toliko specifičan i arhetipan, toliko opet jednostavan da i nakon 8o godina koliko u kontinuitetu izlazi, on i dalje raste. Postoje i drugi likovi koji mi deluju atraktivno, ženski naročito, na kojima bih mogao da ostavim traga u budućnosti, ali za sada radim na Batmanu što me kao autora ispunjava u potpunosti. Kuriozitet je, eto, da je i Bruce Wayne (iliti Batman), u svom svetu rođen nekoliko dana nakon mog rođendana, sredinom februara. Vrlo tesna je veza između autora i likova na kojima radi, to su dublje spone koje ne mogu da ostanu nerazbuđene kad za njih dođe vreme.
Da li postoje određeni DC likovi koje bi želeo da ilustruješ u budućnosti?
Za sada nemam neki određeni, mada, bilo bi mi veoma atraktivno da se posvetim Jokeru, na primer.
Postoji priča da si sa 18 godina polomio sve svoje olovke i otišao da radiš na naftnim bušotinama, ali si se nakon jedne decenije vratio umetnosti. Šta je uslovilo da odustaneš od ilustrovanja, a šta da mu se vratiš?
Tačno je. Okolnosti su početkom dvehiljaditih za mene kao friško punoletnog bile takve da sam morao da donesem važne odluke i bez osvrtanja. Život te gura u jednom pravcu i tad svaka odluka ima naročitu težinu i odgovornost. Do tada sam crtao svaki dan. To je bio sastavni deo mene otkako znam za sebe, način kojim komuniciram sa sobom, iskazujem ono što sam, a ostaviti sve to za sobom nije lako. Shvatio sam da nije trenutak za to u mom životu i odlučio se za sasvim drugačiju realnost. Iznad svega sam zahvalan na tih deset godina rada daleko od umetnosti, sva iskustva tako stečena sada su izrazito dragocena. Kao što te život u jednom trenutku skloni sa jedne staze i otvori ti drugu, tako te isto i vrati na pravu ako mu samo malo pomogneš, ne odustaješ, veruješ i radiš na sebi.
Godine 2009. sam počeo da učim da crtam iz početka. Tokom pauze sam ipak mnogo pisao za radio i štampu, te sam odmah počeo uz crtanje i da pišem svoje scenarije. Sve se veoma ubrzavalo s obzirom na to da se tvoj pravi put i ti lako sinhronizujete, to se odmah oseti i osoba zna da je na dobrom putu. Stvari se otvaraju, ubrzavaju i dešavaju i podstaknu te i nagrade, te nakon takve četiri godine rada, 2012. dobijam prvu profesionalnu ponudu. Ponuda je stigla od najvećeg italijanskog izdavača stripova, uz koji sam zapravo odrastao, i tako počinje moja karijera kao strip umetnika, na način potpuno nezamisliv svega tri godine mlađem meni.
Na međunarodnoj umetničkoj sceni profesionalno objavljuješ od 2015. godine. U Francuskoj si objavio čak pet izdanja – ilustrovavši stripove Conan, Tarzan i Sherlock Holmes, a u Italiji četiri. Vratiću se na prvo pitanje – kako je došlo do toga da ove strane kuće angažuju baš tebe od svih njihovih umetnika?
Verujem da je razlog isti kao i u svim drugim oblastima interesovanja. Veliki izdavači nastupaju na tržištu koje nije ni nalik onom, na primer, bankarskom ili korporativnom u užem smislu, ali i te kako učestvuju u utakmici gde tiraži i publicitet prave razliku između velikih i onih koji to još uvek nisu. Tu sitnu razliku u kvalitetu rezultata čine uvek umetnici, autori. Svaka osoba koja ima naročitu osobenost, moment jasne individualnosti u izrazu ili rukopisu, a pritom raspolaže znanjem i zanatskom veštinom, uz nezaobilaznu profesionalnost i pristupačnost u saradnji, kao važan potencijal odmah biva prepoznata od strane najvećih. Verujem da se dobrim delom odgovor nalazi u ovim razlozima. Ja, pak, ne tumačim umetnost poslom, najpre jer sam posao obavljao pre povratka umetnosti i mogu da govorim o jasnim razlikama. To je za mene na prvom mestu poziv, život kao takav, u najširem smislu. Tako se neguje lična autentičnost, a koja, sticajem okolnosti, ima svoju težinu u svetu koji je i te kako umrežen tržištima i njihovim zakonitostima.
Tvoji naslovi su do sada prevedeni na 16 jezika. Dobitnik si brojnih nagrada na međunarodnim i domaćim festivalima od kojih se ističe pet Grand Prix nagrada naročitog značaja, kao i prva nagrada na prestižnom italijanskom festivalu u Đenovi. Trenutno si nominovan za nagradu Robert E. Howard fondacije, čije će se proglašenje dobitnika desiti krajem ovog meseca. Šta ti sve ova priznanja govore?
Ne mogu reći da ne imponuju, ali im ne pridajem preveliki značaj pošto ista tvoja umetnost treba da se nastavi i nakon određenog priznanja, neopterećena tim nametnutim očekivanjima i projekcijama, što zapravo čini da je bolje što pre je zaboraviti iako se dogodi. Uvek mi je više stalo do toga šta moji čitaoci misle o mom radu i povratnu reakciju koju dobijam od njih mnogo više poštujem od bilo koje nagrade ili priznanja. Rečju, ostati svoj, a ako to dobije i aplauz i priznanje, ne škodi.
Pre dve godine, jedna od najvećih svetskih gejming kompanija – Blizzard – angažovala te je da radiš na ultrapopularnoj video-igri Diablo. Kako je došlo do ove saradnje i na koji način si doprineo Diablu?
Istina, ni sam nisam bio siguran kako su me pronašli. Kasnije, tokom rada sa koncept artistima, saznao sam da su pojedini među njima izvesno vreme pre toga pratili moj rad. Nisam to mogao znati, ali sam bio u “bukmarksima” nekih vrlo uticajnih umetnika u toj industriji, kao inspiracija – kako su mi rekli, i dogodilo se da pojedini žele da sarađuju sa mnom, te sam jednog jutra dobio pismo sa ponudom za saradnjom na projektu unutar Diablo igrice. Osam meseci sam radio sa ekipom na četrdesetak ilustracija koje su namenjene publici Diabla, ilustrovao sam 40 likova iz panteona ove čuvene igrice. Veoma sam zahvalan na ovoj saradnji. Gejming industrija je danas najmoćnija industrija zabave i znanje stečeno tamo mi je vrlo drago.
Pored ilustrovanja, pišeš i scenarija za stripove. Imaš više svojih autorskih stripova koji su završeni. Da li u nekom trenutku planiraš da ih objaviš?
To bi bilo vrlo lepo; voleo bih. Pre nekoliko godina sam dobio ponude od domaćih izdavača, ali sam odlučio da sa time pričekam. U svakom slučaju, jedan od narednih koraka za mene jeste i autorski strip. Sam rad na Riddleru sada je jedna izuzetna škola za autorski pristup.
Pored stripova, gajiš li strast prema još nečemu? Šta radiš kad ne ilustruješ?
Knjiga, film, teatar. Ovde bih mogao i stati jer, u suštini, oni čine moj život gotovo koliko i umetnost kojom se bavim, ali dodaću da volim da radim i malo teže poslove. Gode mi, održavaju i neguju tu dragocenu tenziju između zahtevnih ideja i ograničenja koje telo ima. Često se dešava da umetnost obuzme umetnika, neretko i da počne da se hrani njime, pomalo mu uzimajući od životnosti, od zdravlja – čak i to je nešto o čemu treba voditi računa kad se baviš onime što voliš, zbog čega si ovde, da te ne obuzme u potpunosti. VolimiI duge šetnje, baš duge, i volim da sam kraj reke. Malo ometanje nadahnuća u znoju dobro je za umetnost.
U neobaveznom razgovoru si nam rekao da se u DC osećaš kao kod kuće. Postoji li plan za nastavak saradnje nakon finala The Riddler: Year One?
DC svakako vidim kao svoj dom, u umetničkom smislu. Zaista su se svi postarali da se tako osećam. Čak i na nivou estetike koju DC baštini smatram se vrlo bliskim sa onim što oni jesu. Imam još pet meseci rada do završetka naše serije, što nije mali vremenski period, tako da je prerano bilo šta sada otkrivati. U svakom slučaju, rado ću vašu redakciju i vaše čitaoce držati obaveštenim.
Fotografije: WANNABE Media
