Ali sve radiš kako treba! Misliš pozitivno, ugledaš se na dobre primere, postavljaš sebi ciljeve, zahvalan si, imaš strpljenja, planiraš, nastojiš da izbegneš greške i sve ti se čini da samo plivaš po površini, poput ulja na vodi i nikako ne prodireš dublje, ne nalaziš sebe, ne osećaš ispunjenje i smirenost. Nešto negde ne ide kako treba, a tebi izmiče suština. Da vidimo, u čemu možda grešiš, radeći sve ispravno i po PS-u.
Fokusiraš se na strast
„Nađi ono što voliš da radiš i onda nećeš raditi ni jedan dan u životu“ je obična jeftina propaganda. Naravno da treba da radiš ono što voliš i naravno da ćeš to najbolje raditi, ali radićeš bogami, 24/7 zato što ćeš osećati dvostruko veću odgovornost prema poslu koji voliš, naročito ako si u tome samostalan, ako je to tvoj sopstveni biznis. I radićeš i onda kad uopšte nisi motivisan, kad si premoren, bolestan, prazan, daleko od svake pokretačke energije i strasti. Radićeš kao mašina kad treba, iako u tom poslu zaista nalaziš sebe i ostvaruješ svoje kapacitete. Budi dakle, spreman da radiš kao mazga, umesto što zamišljaš kako će sve biti pesma, jer će te strast voziti tako snažno, da ti nikada neće biti teško i da nikada nećeš biti prazan i preopterećen – istovremeno.
Postavljaš svoje ciljeve
Gurui savremenog uspeha kažu ti da zapišeš svoje ciljeve, sve što želiš i što možeš da smisliš – odlično, zapisivanje je odlično, ali ovo je odličan način da ništa ne postigneš. Odaberi samo jedan cilj, odredi vremenski okvir i razradi korake koji će te dovesti do njega. Kad ga postigneš, onda postavi sledeći. Postavljanjem gomile ciljeva samo se rasplinjavaš.
Previše si strpljiv
Ovo je oblik samosabotaže – ako samo planiraš i čekaš pravi trenutak, propustićeš vreme akcije, prolongiraćeš stvari i pretvorićeš se u nekog ko samo čeka i smišlja i sve više se udaljava od delovanja i postignuća. Strpljenje ti je potrebno kad pronađeš nešto vredno i kad treba da istraješ i da održiš radnu temperaturu, a čekanje je nešto sasvim drugo – nešto glupo.
