WANNABE MAN: Šta je to što, po vašem mišljenju, drone-advertising izdvaja u odnosu na sve ostale oglašivačke platforme?
FILIP TENŽERA: Inovacija. U polju marketinga nismo videli neke sveže promene skoro deceniju. Sve se vrti jedno oko drugog. Mislim da otvaramo vrata novom načinu reklamiranja kada je u pitanju gerila marketing, imamo još sjajnih ideja koje ćemo sprovesti u delo u skorije vreme, a koje su predviđene našim strateškim planom poslovanja. Te nove ideje će, ako smem da predviđam, zaseniti i ovu postojeću, ali o tom potom. Takođe, non-stop potenciram da ova vrsta reklame može prići masi ljudi i vršiti svojevrsnu interakciju, čime se roba/firma koja se reklamira “urezuje” u pamćenje potrošača, umesto da samo prelete očima preko statičnog bilborda. Istraživanje nam je pokazalo da Knez Mihajlovom leti prođe preko 50. 000 ljudi dnevno, dok Adu poseti i preko 200.000 ljudi dnevno. Zamislite sada to, leteća reklama u Knez Mihajlovoj? Okrenuli bi ste se, znam! (osmeh)
FILIP CVETKOVIĆ: Filip može do sutra da vam priča o karakteristikama ovog vida oglašavanja i verujem da je dosta toga zadržao za sebe, kako bi ceo intervju uopšte stao u neki dozvoljeni format (smeh), ali ja ću potencirati nešto drugo. Energija. Energija i vera u nešto što je neistraženo, volja iznad svega! Istrajnost da mala zamisao postane velika, glad za osvajanjem najvišeg vrha. Toliko verujemo i toliko se svi trudimo da ne vidim kako nismo već “izdvojeni”, pored same ideje koja je sjajna.
WANNABE MAN: Kako izgleda tim koji se bavi oglašavanjem dronovima?
FILIP TENŽERA: Tim je veoma mlad, najstariji član ima tek 25 godina. Kada smo tražili PR menadžera, namerno smo tražili mladu osobu, bez preteranog iskustva, koja će da raste zajedno sa firmom. Elena, diplomirani politikolog za međunarodne poslove, vrsan profesionalac u polju javnih odnosa i digitalnog marketinga ispunila je naša očekivanja. Drago mi je da smo tako postupili kako bismo makar malo stali na put pričama o tome da ćete, ako ste mladi i obrazovani, reško doći do posla. Potom, dipl. inženjer elektrotehnike i računarstva, Vladimir Rakonjac, svojevrsni vizionar i sanjar. Obožavam da sa njim maštam i nagađam šta je ostvarljivo, a šta nije i, ako jeste, kako da to izvedemo. On daje svoj maksimum na polju operative i ne mogu da zamislim tim bez njega. Na polju finansija imamo sjajnog čoveka i prirodnjaka, dipl. ekonomistu Marka Matovića, koji nam je trasirao siguran finansijski okvir kojeg se i danas slepo držimo. Dipl. pravnik Filip Cvetković, a kako se interno šalimo u firmi, čovek od zadatka, sve rešava u najkraćem roku! Za njega nema barijera i energija koju nosi je prosto sjajna! Tu je i Pavle Jevtović koji koordinira i podučava naše pilote i on je naš šef posede. I naravno moja malenkost.
FILIP CVETKOVIĆ: Moram da dodam da je to stvarno tim u punom značenju te reči. Tim koji se stvarao u pokretu i smatram da nije moglo bolje! Od početka smo potencirali da svi budu dobri ljudi, zdravog karaktera, kako bismo mogli da funkcionišemo u harmoniji. Ne kaže se bez razloga nije najbolja ekipa koja je satkana od najboljih individualaca u svojim poslovima, već ekipa koja najbolje funkcioniše kao tim. Iz svake grane imamo po jednog predstavnika.
Marka, koji je prirodnjak po prirodi i kod koga je sve objašnjeno na papiru punom brojki. Filipa, kod koga je sve objašnjivo isključivo u njegovoj mašti i njegovoj gotovo ludoj ubeđenosti da je to moguće. Voleo bih da ste u mogućnosti da vidite taj sukob svetova između Marka i Filipa (smeh). Vladimira, koji ima deo Filipove mašte, ali mu fakultet koji je završio ne da da bilo šta odluči bez istih onih matematičkih i fizičkih proračuna o kojima sam pričao. Pavle, koji je do perfekcionizma naučio da upravlja letelicom i trudi se da budućim pilotima prenese svoje znanje. Pored muške ekipe, tu je i sjajni PR, Elena Tenžera, i moja malenkosti, ali bi bilo neukusno da bilo šta komentarišem na tu temu.
WANNABE MAN: Veoma ste mladi. Koliko je hrabrosti bilo potrebno da se otisnete u preduzetničke vode?
FILIP TENŽERA: Sve nastaje prvo kao ideja u glavi, mašta. Onda se stavi na papir, a sa papira postaje nešto opipljivo i stvarno. Dakle, mašta je prva stvar koja je potrebna. Uostalom, šta je najgore što može da se desi? Da ne uspete. Spremni smo i na to, ne plašimo se neuspeha! Na kraju, imaćemo jedno lepo i pozitivno iskustvo koje će nam sigurno pomoći u daljem životu. To što smo uslovno rečeno mladi je samo jedan plus, ispit zrelosti, ako mogu tako da ga nazovem. Do juče sam i ja gluvario po kafićima u slobodno vreme, ali sada je malo drugačije. Vođenje jedne firme, uz sve propratne aktivnosti – sastanci, odluke, finansije – donekle te uobliče i brzo izvedu na kolosek zrelosti. Ali i pored toga ne zaboravljam svoje godine i uživam u tome sto šam mlad, trudim se da me ne napušta mašta, dečiji osmeh i sve sto ide sa tim (osmeh). Uostalom , kada se okruzite kvalitetnim i kreativnim ljudima, koji imaju volju i želju da maštaju, i koji su spremni da izađu iz svoje zone komfora, hrabrost se pretvara u putokaz koja vas samo vodi sve dalje i dalje i, iskreno, ne vidim naznaka da će stati.
FILIP CVETKOVIĆ: Da mladi smo, ali ne bih pravio preveliki bauk od toga! Mislim da je normalno da se pored svojih obaveza i godina koje imaš, oprobaš u jos nečemu. Mislim da se to negde usput izgubilo i da mnogo ljudi ima dobrih ideja, ali malo njih ima i “petlju” da ih realizuje. Možda ja to posmatram iz drugog ugla zato što je moj otac sam krenuo da radi sa 16 godina. Uglavnom, iz ove perspektive smatram da svi mladi ljudi treba da se oprobaju u onome čime žele da se bave, bez bojazni. Što se tiče same hrabrosti, pre bih rekao da nisam imao bojazan. Svaku odluku smo donosili zajedno i bili svojevrsna potpora jedni drugima.
