Steiermärkische zajedno sa Erste Grupom ima jednu od najvećih grupa banaka u regionu, sa prisustvom u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji. Da li je teško ispratiti različite zahteve svih klijenata u ovakvom internacionalnom okruženju?
Naše okruženje nije internacionalno nego regionalno. Po mom viđenju tu smo bar jedno 80% slični, samo što nam ponekad teško pada da to priznamo. Međutim, kad smo negde u dalekom inostranstvu, u “pravom” internacionalnom okruženju onda su te naše regionalne veze i sličnosti normalna star. Klijenti u regionu a i šire traže slične stvari: dobra usluga, pristojne cene i otvoreni odnos. Činjenica da smo mi deo ove regije i da delimo svoju budućnost sa njom omogućava nam da uz ovo što klijenti traže ponudimo i dugoročne odnose – Erste Sparkasse Grupacija postoji preko 190 godina.
Posedujete diplome iz ekonomije i poslovnih studija Univerziteta u Masačusetsu (Boston) i Univerziteta Južne Karoline (Kolumbija) u SAD-u. Koliko vam je ovo formalno obrazovanje pomoglo da postanete uspešan poslovni čovek kakav ste danas?
Iskreno, za vreme studija najviše mi se posrećilo da upoznam svoju suprugu Leilu. Ona je poreklom iz “regije” (otac iz Bosne, majka iz Hrvatske), odrasla je u Beču i isto studirala u Americi. Zahvaljujući njoj, krenuo sam u “bankarske vode” u Beču i zaljubio se u taj naš Balkan. Na strani obrazovanja, čini mi se da univerziteti u Americi stavljaju mnogo veći naglasak na praktičnu primenljivost i korisnost stvari (pogotovo kad je biznis administracija u pitanju), kao i na razvoj praktičnih veština (npr. prezentacijske, analitičke i timske) – ovo mi je svakako dalo dobru podlogu. Najveći deo “balkanskog bankarstva” naučio sam na poslu od fenomenalnih kolega, što i dan danas i dalje činim.
Koliku ulogu igraju moda i stil oblačenja u imidžu poslovnog muškarca i utisku koji ostavlja na svoje poslovne partnere? Koliko pažnje posvećujete svom izgledu?
Kod muškaraca vidim oblačenje (u poslovnom kontekstu) kao stvar profesionalnosti ili “ležernosti” (zavisno od pozicija i organizacija), možda isto i određeni “statusni simbol” (zavisno od toga, kakve “markice” čovek nosi). Meni lično markice ne znače toliko mnogo, uglavnom da je pristojno. Poslednjih godina ne nosim toliko često kravate – to je možda znak “buntovništva” u bankarstvu (smeh). Isto tako, često oblačim uniformne košulje naših blagajnika, koje imaju izvezeni logotip banke na kragni, zato što se iskreno identifikujem sa svojom firmom – i ovo mi je stvarno cool.
Da li imate neki hobi kome se okrećete kada se “umorite” od ekonomije i bankarstva? Kako provodite svoje slobodno vreme?
Pod stare dane krenuo sam u amatersku rok “karijeru”: formirali smo jedan interni bend u banci u Gracu, gde i ja pokušavam da sviram klavijature i malo pevam (ali bez brige, kolege su mi jako dobre). Radimo tu i tamo po koji nastup za kolege i prijatelje iz banke. U repertoaru “klasičnih” pop i rok pesama smo čak i preinačili neke od njih na bankarske teme (sećate se ove stare bankarske “Can’t Buy me Love”) – mi to zovemo “bank rok” u aluziji na punk rok. Čak smo napravili i sobu za probe, duboko u podrumu banke, pored arhive. Igram rekreativno fudbal sa kolegama i prijateljima, a uz tu ‘ajmo da nazovemo sportsku aktivnost mi jednako prija i pivo u društvu posle utakmice. Najveći deo svog slobodnog vremena “preko dana” nastojim da provodim sa decom i porodicom, zato su ostale aktivnosti više večernje prirode.
Za kraj, koji savet biste dali mladim muškarcima koji su tek na početku svoje karijere? Šta je neophodno da bi bili uspešni u onome što rade?
Ne znam da li je ovo samo za mlade muškarce: meni je trebalo dosta vremena da u svom profesionalnom putu pronađem ovo što mi leži i puni dušu, što bih nazvao “balkanskim bankarstvom” i širenjem regionalne saradnje, sa ljudsko-socijalnom dimenzijom. Onda mi je trebalo još dosta vremena da u organizaciji dođem do mesta koje mi to omogućava. Tu nije bilo nekog “formalnog plana i cilja”, već više otvorenosti i mobilnosti da prihvatiš novi posao za koji osećaš da te razvija, pa čak i ako nosi povećani rizik (a u jednom slučaju i nešto manju platu). Što pre uspete da povežete ovo što vas puni sa mestom gde to daje dobar doprinos za kompaniju, tim srećniji ćete biti. Tu je dodatan uslov da pretpostavljeni vode brigu o vašem razvoju, a tu sreću sam imao. A za mlade muškarce ako mogu jednu “neprofesionalnu” preporuku: kad jednom nađete ljubav u životu, nemojte kasnije, pogotovo ako dođe neki “važan status” ili samo kriza srednjih godina, da se odreknete od nje. Porodica i prijatelji su najvrednije što imamo na ovom svetu (ovo nije bankarska mudrost, smeh).
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
