Zoološki vrt u Beogradu jedna je od najstarijih i najposećenijih institucija u ovom gradu, što mnogi građani i turisti znaju, a sve to nam je potvrdio i njegov direktor Srboljub Aleksić. O svom poslu, razvoju BEO Zoo vrta, 80. godišnjici koja se proslavlja ovih dana, ali i svim novim planovima, te i novim životinjskim vrstama koje uskoro možemo videti u Vrtu, govorio je za naš magazin baš direktor ovog najposećenijeg i najvoljenijeg mesta u Beogradu.
WANNABE MAN: Srboljube, po struci ste diplomirani ekonomista, a vaša poslovanja do sada su uglavnom bila u sferi finansija, što i jeste vaša glavna profesija. Međutim, posle JAT – a i Austrijske agencije za evropske integracije i ekonomski razvoj, počeli ste da radite u finansijama BEO Zoo vrta. Koliko se razlikuje poslovanje u Zoo vrtu, od prethodnih firmi čiji ste bili deo?
SRBOLJUB ALEKSIĆ: Razlikuje se poprilično, sve to funkcioniše dosta drugačije, jednostavnije, jer je mnogo manji broj ljudi. Vrt u svojoj administraciji ima zaposlene 4 osobe, dok je npr. u Jatu svojevremeno bilo 1000 ljudi.
Kada sam došao u Vrt 2010. godine nisam bio siguran šta da očekujem, ali sam se veoma prijatno iznenadio efikasnošću kojom firma posluje, iako, moram priznati, da administrativno još uvek koristimo dosta stare sisteme, ali smo i dalje vrlo efikasni. Zanimljiv podatak je da Vrt u poslednjih 30 godina nikada nije završio godinu sa negativnim bilansom, a da se pritom potpuno samostalno finansira. Takodje, ne postoji ni jedno dugovanje prema dobavljačima i sve se plaća na vreme, a posluje se bez ikakvih pozajmica, kredita i sl.
Danas ste direktor Zoološkog vrta u Beogradu, a tu funkciju ste nasledili od Vuka Bojovića. Kolika je odgovornost bila na vama i kako ste se osećali pošto ste postavljeni za direktora, budući da svi znamo koliko je Vuk značio za Vrt?
Ja sam pored Vuka učio 4 godine i najveći deo svog znanja o Vrtu sam od njega naučio. Vuk je bio jedna svestrana, strašno zanimljiva ličnost, izuzetno zahtevan rukovodilac ali neko ko je umeo rad da nagradi. Nikada neću zaboraviti mnogobrojne priče, ne samo o Vrtu, vec i iz svakodnevnog života koje sam kraj njega čuo. Vuk je svakako čovek bez koga Vrt ne bi izgledao ovako kako izgleda danas, i to Beograđani ne treba da zaborave.
Samo jedna napomena, nakon Vukove smrti Vrt je imao direktora oko 8 meseci ali je on napustio vrt, tako da ja nisam na mesto direktora došao direktno posle Vuka.
Koje su bile Vaše prve odluke po stupanju na ovu poziciju?
Prvo smo pokrenuli nastavak projekta izgradnje volijera za vellike ptice koji je započet još 2012. a prekinut 2014.godine. Takođe, započeti su radovi na izgradnji objekta za pingvine. To su za nas dva velika projekta koja će nam omogućiti da Vrt dalje razvijamo u pravom smeru. Nadamo se da ćemo do kraja godine moći da uselimo životinje u njih.
Uspostavili smo kontakte sa mnogim zoo vrtovima i sa EAZA-om (Evropska asocijacija zoo vrtova i akvarijuma), sa kojima se dosta konsultujemo oko svih uslova koje novi objekti moraju da ispune, jer cilj je da pokušamo da uđemo u tu organizaciju, što bi nam kasnije donelo brojne benefite.
