Dišite i ne žurite – svesni da ne treba da razvlačite i u strahu da ne izgubite pažnju slušalaca, možda ćete početi da brzate, kako bi sasuli što više informacija u ograničenom vremenu. Nemojte, to je naporno i agresivno – ako nije u pitanju stručni skup, nego morate ljudima da približite priču da bi vas razumeli, ne koristite stručne termine i ne zasipajte ljude lavinom informacija. Pojednostavite. Skratite, suzite, iznesite samo suštinu i dozvolite ljudima da je shvate. Deo dobrog govora su pauze – tamo gde ste upravo poentirali i dajete slušaocima par sekundi da osete važnost i težinu vaše poruke.
Govor je javni nastup!
Zato je važno i kako izgledate, kako se krećete, kakav vam je ton glasa, držanje i stav. Nije lako prevazići tremu i zadržati samopouzdanje, zato vežbajte svoje izlaganje. Govorite pred ogledalom, pred prijateljima i članovima porodice – naviknite se na publiku. Naučite napamet svoj govor i vežbajte da ga govorite kao da upravo hvatate inspiraciju iz vazduha i pretvarate je u reči. Ima ljudi koji to umeju, jer u tome uživaju – vole javni nastup, obožavaju taj momenat kad se pojave i ne znaju šta će da se desi, a sigurni su da će se desiti nešto zanimljivo. I onda bukvalno iz vazduha zgrabe iskre inspiracije i pretvore ih u reči – svaki njihov nastup je drugačiiji, oni ne prave koncepte, osim mentalno (pet minuta razmišljaju o onome što žele da predstave, formirajući u glavi grub nacrt) i vole da ih atmosfera javnog nastupa ponese i pokrene.
Ako ne spadate u harizmatične i osobe nadarene za improvizaciju, koje se najbolje osećaju kad su reflektori upereni u njih, kad drže mikrofon i gledaju u publiku – onda ne rizikujte sa improvizacijom, nego vežbajte.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
