Mobilni telefoni. Sve ih je više. Gotovo sve u vezi sa pametnim telefonima beleži vrtoglavu stopu rasta. Igre su samo jedan deo, premda značajan, tržišta koje se roji oko ovih aparata. Gotovo svaki SaaS startup mora da izbaci i verziju za mobillne uređaje (ili da im se potpuno posveti), a gotovo i da ne postoji startap studio za razvoj igara koji nije naglavačke skočio na Android/iOS. Svima cakle oči kad saznaju kolike su zarade na ovim tržištima, zaboravljajući na jedan značajan ekonomski faktor. Narodski se naziva, “mala bara – mnogo krokodila”.
Malo koji preduzetnik sedne da se obavesti o tome koliko dnevno izlazi aplikacija i igara. Od pola miliona softverskih proizvoda na tržištu kupac vidi samo prvih deset. Oni uporniji vide i prvih trideset. Čak i oni koji prate tržište i zađu do prvih sto, čine to gotovo uzalud, jer samo vrh vrhova zarađuje te basnoslovne milijarde. Svi ostali ne zarade ništa. Ili gotovo ništa. Tržište je samo prividno veliko, ta bara je u stvari barica. Apple-ov AppStore i Androidov Google Play samo su jedna surova lutrija u kojoj prvih deset dobija sve, a ostali ništa. Ma nek računamo i prvih sto, šta ćemo sa ostalih milion krokodila?
Mali startapi nemaju šta da traže na tržištu mobilnih, a posebno igara za mobilne platforme. Ne samo da ne mogu da se porede sa grdosijama kao što su SuperCell, Zynga, King ili Rovio u smislu produkcije i kvaliteta igara, već im nisu ni do kolena po jednom drugom parametru. Marketing. Danas to više nije samo reklama. Danas je osnova tzv. customer acquisition ili kako usmeriti vodu na svoju vodenicu. Nabrajajući čudesne uspehe igara kao što su Angry Birds ili Candy Crush Saga, zapostavlja se priča o tome kako su pomenute igre pribavile publiku i koliko su miliona uložili u razne vidove reklame. Niko o tome ne priča rado, a ponajmanje ovi veliki krokodili. Niko ne pominje milione koje plaćaju Kinezima da igraju njihove igre kako bi se veštački podigla “pažnja” i po principu “kud’ svi tu i mali Mujo” privukli korisnici. Niko ne pominje o dilovima i promocijama i iznosima od kojih se vrti u glavi.
Da se razumemo, proizvodi koji su u vrhu top liste zaista jesu vrhunski. Nijedna igra nije savršena, ali danas nije dovoljno imati kvalitet. Barica je naprosto toliko malena u poređenju sa brojem krokodila, da je dovela do iskrivljene ekonomije. Pogledajte samo top listu najboljih firmi za mobilne igre u 2013. godini. Prepoznaćete možda prvih desetak imena, ostalo su neki anonimusi. To je drugi problem, ne samo da je barica mala već su veliki krokodili ogromni. Zanimljivo je i kako se tržište kliza. Nema sporog građenja pozicije i napredovanja korak po korak. Na prvom mestu može da se nađe neki do tada nepoznat tim. Ali u tome i jeste slatkasta iluzija da to može da obavi krokodilčić. Startap koji stigne u vrh mora da ima ne samo taj čarobni faktor X koji svi traže – a to je da igra donosi nešto novo i zamamno publici – već i novac (investitore) da podrži i održi rast. Znači nije to mali krokodil, već veliki krokodil u zaletu. Onda se vođeni tim vestima mnogi mali timovi naduvaju kao žabe i – raspuknu.
Zato je najvažnije za preduzetnike i one koji bi nešto love da sipaju u razvoj igara, da se dobro pripreme znanjem. Da bace kamenčić u vodu s krokodilima pre nego što zagaze do pojasa. Da izuče tržište i to čitajući prava iskustva ljudi koji su se opekli, a ne naduvane novinarske lagarije.
Ranko Trifković
