Nemam energije ni za šta više
Često mi se desi, kad se osećam kao probušena guma, koja će prosto otpasti ako se motor još jednom pokrene, da moram da startujem i vozim sto na sat, sa punom pažnjom. I odjednom imam energije za to. Uopšte ne znam odakle. Problem nastaje kad nešto ne morate, kad nemate taj zalet, koji je zapravo šut u dupe, koji vas lansira nebu pod oblake, nego treba da se pokrenete uz pomoć sopstvene volje i namere. Makar to značilo da treba da se istuširate, presvučete i izađete na druženje, a to je zabava, a ne neki naporan posao. Znate šta, svaki put kad sam sama sebe šutnula, provela sam se bolje nego kad sam baš bila raspoložena za zabavu. Naravno, nisam uspela svaki put sebe da šutnem, pronašla sam izgovore da to ne uradim i znate šta? Još me grizu ti izgovori, kad ih se setim. Znam da sam samo lagala sebe.
Lako je njima, imaju zaleđinu
Kad počnete da se upoređujete sa drugima, kojima nizgled ide lakše i bolje nego vama, jer ih neko gura, protežira, imaju podršku i uslove koje vi nemate, to je trenutak u kome iskusite poraz. Možda je sve baš stvarno tako, ali to nema veze. Svako ima svoj put i svoj način, a to što vas poražava to što su nečiji putevi otvoreni, a načini uspešni, puni vas ogorčenjem i izaziva vas da odustanete. Nemojte. To je samo iskušenje uma, koji traži izgovore da digne ruke, da prestane da se trudi i da prihvati neuspeh.
