Kad kažete korporacija, podrazumeva se mnoštvo slojeva. Obični radnici, vlasnici i između njih hijerarhijski složena struktura menadžera (middle management). Klasične odlike korporativne strukture su to što gazde hoće da se zaradi što više, radnici bi da rade što manje, a oni u sredini da steknu zasluge onih ispod i izbegnu bes onih iznad. Često je ceo radni proces nesaglediv, gotovo nevidljiv, pa se razvijaju razne anomalije kao što su igrice prebacivanja odgovornosti, menadžment koji ne zna ništa o pojedinostima poslovnih procesa kojima upravlja, te bol u donjem predelu leđa, baš tamo kod repa (u narodu poznatija kao ‘boli me dupe’) svih zaposlenih.
Valve Corporation je malo drugačija firma. Nema šefova. Osnivač Gejb Njuel (Gabe Newell) ima ista prava kao i tek zaposleni inženjer. Radi se isključivo ono oko čega se radnici zajedno okupe. Onaj ko predloži projekat ima ulogu privremenog vođe projekta, ali i tada se oni koji vuku smenjuju na nedelju dana. Ukoliko nečija ideja ne stekne dovoljno sledbenika, projekat se ne radi. Reklo bi se, jedno bezumno bezvlašće i anarhizam. Možda, ali posredi je firma koja je “teška” tri milijarde dolara, zapošljava preko 300 ljudi i ima gotovo 70 miliona korisnika. Nije loše za firmu bez šefova?
Zanimljivo je i to da su takvi od samog početka. Osnivači su prepoznali da će se tehnologije smenjivati strahovitom brzinom. Menadžment ima loš običaj da pravi rigidne strukture i procedure koje se ne menjaju lako. Gejb je želeo firmu u kojoj će svi zaposleni biti vrhunski stručnjaci spremni da prate tokove promena i predviđaju ih. Na primer, uočili su da Microsoft upošljava 500 ljudi da prodaju Windows. U isto vreme, najprodavanija aplikacija bila je igra Doom (to je u vreme pre klasičnog interneta!!!), a prodajom su se bavili ljudi koji su igru i pravili, njih 12. To je bio znak za Valve da su na pomolu krupne promene i da bi mogli da se zapute pionirskim putem, stvarajući firmu bez šefova.
Naravno, to ne znači da ne postoji predvodnik projekta. Oni to nazivaju “lična” produktivnost i “grupna” produktivnost . Onaj ko vodi projekat žrtvuje deo svoje lične produktivnosti da bi tim mogao da funkcioniše. S obzirom na to da je Valve sastavljen od izuzetnih pojedinaca željnih rada, ova žrtva se izuzetno poštuje, ali na ceni je stručni rad pojedinca. Kako uopšte izgleda poslovanje kompanije? Pa, firma se zasniva na pojedincima koji žele da nešto naprave. Disciplinovanih pojedinaca koji su izuzetno vredni i vrhunski stručnjaci. Valve zapošljava uglavnom najskuplju radnu snagu, a ne najjeftiniju. Neophodni su im stručnjaci koji mogu sami da funkcionišu bez posrednika. Posredstvom savremene tehnologije svaki autor ima neposredan dodir sa publikom i vrlo lako može da prati reakcije. Zamislite proizvodnju u kojoj u svakom ključnom trenutku imate višemilionsku publiku koja će ukazati na propuste ili pravce u kojima bi projekat mogao da se preusmeri.
Tako se stvaraju timovi. Neko predloži zamisao. Priključe mu se istomišljenici. Ukoliko im je neophodno još ljudi moraju da ih ubede da se priključe timu. Jedan od najuspešnijih proizvoda firme jeste distributivna mreža Steam. Pa opet, na tome nije radio ceo Valve, jer je bilo mnogih koji nisu verovali u tu ideju, pa se nisu priključili timu. Nekad proizvodnja ne uspe da se izgura do kraja. Često proizvodi kasne jer im je važnije da budu dobri, nego da izađu onda kad to proceni korporativna struktura (zato je i nema, da ne bi biznismeni određivali rokove razvojnim timovima). Ali jedno je sigurno, kad Valve nešto objavi, to je čist uspeh.
Ovakva poslovna struktura ima velike prednosti u smislu fleksibilnosti i kvaliteta proizvodnje, ali ima i nedostatke. Valve je poznat po tome što jedino može da apsorbuje vrhunske stručnjake, prekaljene radnike. Novajlije se teško uklapaju, a gotovo im je nemoguće da znanja prenesu mlađoj generaciji. Sloboda i nepostojanje uprave izrodila je posebnu vrstu radne kulture. Premda u teoriji svi imaju jednak glas, u praksi nije tako. Iz firme su ljudi odlazili ili dobijali otkaz jer nisu mogli da se uklope u način razmišljanja. Takođe, ovaj model poslovanja sjajno funkcioniše u praćenju ukusa publike, ali neki misle da je veoma lenj u smislu inovativnosti i postavljanja novih standarda. Činjenica je da Valve osmatra tržište i usisava gotovo svakog ko se istakne kao izumitelj, pa je pitanje da li ima unutarnju snagu inovacije.
Tek, što više klasični biznis i krute mega-korproacije neveruju, Valve i Gejb Njuel više i više napreduju i šire se. I nisu jedini. Sve je više tehnoloških startapa koji upotrebljavaju ovaj sistem rada, ali kao što su mnogi propali imitirajući Google, tako je i mnoge firme bez pravog kadra, ovakva sloboda oterala u propast…
Ranko Trifković
