Ujutru se osećaš dezorijentisano i treba ti puno vremena da se rasaniš – ovaj problem imaju svi oni koji nisu prirodni ranoranioci, koji legnu u deset uveče i bude se u šest ujutru, sami od sebe, čili i spremni za radni dan. Ti moraš da prilagođavaš svoj prirodni ritam onom koji se zahteva, koliko god te to ljutilo i činilo da se osećaš neefikasno i neproduktivno. Zato je važno da ustanoviš rutinu – isti obrazac po kome ćeš započinjati dan, tako da se osećaš uvežbano i uigrano, da ne gubiš vreme i da svakom (jedva započetom) radnom danu staviš predznak uspeha, umesto želje za odustajanjem. Trik je u tome da jutro započneš još prethodne večeri, pre spavanja.
Napravi popis zadataka
Pa ako imaš otpor prema pravljenju lista i rasporeda, vreme je da ga prevaziđeš – dnevna akciona lista se pokazala kao najdelotvornija organizaciona metoda za povećanje produktivnosti. Tu, dakle, nema mesta popisu namera, želja i ciljeva, nego samo konkretno – sve što planiraš da uradiš sutra i to redom, prema prioritetima, stavi na paprir. A ako inače ne planiraš, čestitamo, upravo si počeo.
Tako ujutru nećeš morati ni sekunde da potrošiš razmišljajući o tome šta ćeš i kojim redom da obavljaš. Jednostavno idi po spisku i štikliraj jednu po jednu stavku – svu energiju možeš da usredsrediš na realizaciju.
Pripremi sve što ti treba za napitak koji ujutru piješ
Ako imaš aparat za kafu, programiraj ga da se uključi isto kad i alarm – miris sveže kafe će ti pomoći da ustaneš. Ako kuvaš, ili mutiš kafu, ili spremaš čaj, stavi na radnu površinu sve što će ti ujutru zatrebati – posudu sa kafom (čajem), lonče sa kašičicom u njemu, mutilicu, šolju, šećer. Tako nećeš tumarati sanjiv po kuhinji tražeći stvari koje stoje tamo gde i uvek i nećeš se okretati pitajući se šta ti ono sad treba i šta si uopšte počeo da radiš. Kad ponavaljaš iste, krajnje ekonomične pokrete svakog jutra, rutina te smiri i omogući ti da funkcionišeš bez razmišljanja.
