Prosečna plata igrača najboljeg fudbalskog tima u Srbiji je prošle godine iznosila oko 5.000€ na mesečnom nivou. Zvuči prilično neverovatno, ali ukoliko se bavite programiranjem i živite u Srbiji, radeći iz klimatizovane prostorije ili iz svog stana možete računati da na kraju meseca kući odnesete prilično sličnu – ako ne i veću sumu novca.
Poslednjih nekoliko godina primetan je da sve više mladih ljudi želi da svoju karijeru gradi u domenu informacionih tehnologija – odnosno da se školuje za profesiju programera. Činjenica je da na tržištu Srbije nema nezaposlenih programera – odnosno da se IT kompanije bukvalno utrkuju u osmišljavanju načina da privuku kvalitetne ljude. Više plate, izbor opreme na kojoj se radi, plaćena letovanja i putovanja, hrana i piće u neograničenim količinama – uobičajeni su načini na koje HR menadžeri rešavaju pitanje popunjavanja slobodnih pozicija.
Domaći fakulteti se nisu proslavili u prilagođavanju novim potrebama tržišta rada – broj mesta za programere je i dalje apsolutno neadekvatan potrebama tržišta, te ETF, FTN, FON i matematički fakultet, sa kojih tradicionalno izlaze kvalitetniji kadrovi ne mogu da odgovore zahtevima kompanija koje su prinuđene da buduće zaposlene regrutuju čak i na nižim godinama studiranja.
Kvalitet predavanja i praćenje modernih tehnologija je takođe na vrlo diskutabilnom nivou – iako su osnove programiranja uglavnom korektno propraćene na svim fakultetima, primetno je aktivno “nečinjenje” u smeru modernizacije plana i programa i osposobljavanje studenata da zapravo budućim poslodavcima u prvih pola godine nakon zapošljavanja donose profit, odnosno da budu upotrebljivi članovi tima. Nastavni programi su uglavnom zastareli, “stari” profesori koji predmete drže decenijama pokazuju nikakvu incijativu da nešto inoviraju, a mizerno plaćeni asistenti su demotivisani da bilo šta promene, te imaju tendenciju da se uklope u poziciju koja im je nametnuta.
Naravno, nameće se pitanje zbog čega su onda ti ljudi toliko plaćeni, i kako od nekoga ko je učio prema arhaičnim udžbenicima dobijamo mlade ljudi koji zarađuju uporedivu količinu novca kao i njihovi vršnjaci koji već godinama jure po zelenom terenu?
Lična inicijativa i sposobnost da se predvidi koje tehnologije će biti tražene na lokalnom (i globalnom) tržištu su jedna od ključnih osobina koje će diferencirati između onih koji će zaraditi (bukvalno) milione i onih koji će se ceo život žaliti na ekonomsku situaciju, kapitalizam, komunizam ili nešto četvrto. Primetno je da sve više programera napušta klasične poslove razvoja desktop aplikacija i okreće se granama industrije koje su mnogo traženije (i naravno plaćenije).
